Мира Раденовић, чланица Градског већа за имовинско-правне послове, заштиту животне средине, одрживи развој и енергетску ефикасност гостујући у емисији „Уранак“ на телевизији К1, објаснила је на који начин се Нови Сад кандидовао за ову престижну награду, шта заправо значи једна таква ласкава али и обавезујућа титула и како ће се отпадом у Новом Саду управљати након изградње другог највећег Регионалног рециклажног центра у Србији.
„Нови Сад је препознат као град који је пуно тога урадио за подизање урбаних зелених површина. То значи да ћемо у септембру бити домаћини највеће конференције европских и светских института и факултета за шуме, чиме ће бити обележено и 30 година од оснивања Европског института за шуме.
Критеријум је био то што смо реализовали Катастар зеленила на територији Новог Сада, којим смо добили прецизну слику колико зелених површина имамо у граду. Када смо снимили грађевинску зону града, добили смо податак да на територији имамо 11,300 хектара зелених површина. Европски просек је негде између 19 и 23 одсто зеленила у урбаним површинама, а ми смо изнад просека, јер имамо 24 одсто. Међутим, генерално, људи који живе у граду су најосетљивији на зеленило и увек имају осећај да га је мало“, каже у емисији „Уранак“ на телевизији К1 Мира Раденовић и открива на који град би Нови Сад волео да се угледа.
„Након Санкт Петербурга, Беча, Осла и Барселоне, Европски институт за шуме доделио је Новом Саду ово престижно признање. Барселона је одабрана јер су у веома кратком периоду направили поприлично зелених површина. Уколико се угледамо на њих, бићемо веома задовољни, ако и ми у кратком временском периоду направимо оно што смо планирали“ додала је Мира.
Мира Раденовић истиче, да су у плану нови пројекти, као и пријава на конкурс за Зелену престоницу Европе.
„Нови Сад није имао ниједну нову зелену површину у протеклих 30 година, а ми смо у последње четири године изградили један потпуно нови парк, на 3,5 хектара. То је парк код станице између Новог Насеља и Нове Детелинаре, део града који је жудео за зеленом површином. Планирамо да ове године урадимо четири потпуно нове зелене површине, да једну напуштену зелену површину на 5,5 хектара која се налази поред Универзитета потпуно реконструшемо, и то радимо заједно са стручњацима са факултета. Такође, уместо хотела смо предвидели парк на 1,2 хектара. Није пуно, али је то сам центар града поред Спенса, где ће то зеленило донети освежење за Новосађане. Још један парковски простор биће уместо пореске управе. Опет уместо зграде правимо зелену површину, а такође морамо да водимо рачуна и о приградским деловима, јер је свим грађанима потребно зеленило.
Оно што је у плану, а и у договору са градоначелником Миланом Ђурићем, јесте да следеће године конкуришемо за нову титулу, за Зелену престоницу Европе. Реч је о веома озбиљној титули за коју треба озбиљно да се ради и да се издвоје поприлично велика средства. Надам се да ово све што смо урадити неће проћи незапажено од стране европске комисије. Најважније је да грађани осете ту промену, а да ли ћемо добити саму титулу или не, то суштински није важно, уколико они осете да је то заиста добро“, рекла је Мира Раденовић у емисији „Уранак“ на телевизији К1.
Међутим, Нови Сад производи 500 тона отпада дневно, и тренутно се тај отпад одлаже у земљу. Због тога је свакако капитални инфраструктурни пројекат – изградња другог по величини најавременог Регионалног центра за управљање отпадом у Србији, један од најважнијих еклошких пројеката Града.
Мира Раденовић у емисији „Уранак“ на телевизији К1 објаснила је, у којој фази се тренутно налази овај пројекат и који кораци ће се даље предузимати.
„То је Регионални рециклажни центар, са санитарном депонијом у Новом Саду. Отпад ће се довозити из седам локалних самоуправа, плус Нови Сад, Бачка Паланка, Бачки Петровац, Врбас, Жабаљ, Србобран, Беочин и Темерин, сви ће они гравитирати нама, као локалној самоуправи, где ће се налазити санитарна депонија и Регионални центар.“
„Када погледамо све те депоније, ту је много више од 500 тона отпада, јер толико производи само Нови Сад, а ми морамо да се изборимо и решимо тај проблем. Све је у радној фази. Завршили смо пројектно – техничку документацију уз помоћ Министарства заштите животне средине и Министарства за европске интеграције. Добили смо средства од ЕУ, негде око 40 милиона евра, док је сам пројекат вредан више од 90 милиона евра. То је заправо други по величини пројекат у Србији. Први је Винча, као пројекат који се налази у главном граду.
Нови Сад, и регион, је други по величини, због чега је и добио пажњу надлежних институција, тако да смо сада у фази обезбеђивања другог дела средстава за финансирање. У наредном периоду нам следи да распишемо јавни тендер за извођаче радова.
То значи да ће се градити негде између две или три године, у зависности од брзине и комплексности самог пројекта и надамо се да ће негде 2027. године овај пројекат заживети у потпуности.
Новосађани воле да користе бицикле, и показују изузетно интересовање за субвенције које и ове године обезбеђује Град Нови Сад. У прилог томе говори и чињеница да је прошле године пријављивање грађана било завршено за невероватних 8 минута.
Цео пројекат је покренут са невладиним сектором. Ми обезбеђујемо средства, а цивилна организација све реализује. То нам је веома важно, како би се укључиле невладине организације да партиципирају у спровођењу локалне политике, а са друге стране, циљ нам је да подстакнемо грађане да имају више поверења у локалну самоуправу и наравно да користе бицикле као алтернативни начин превоза. До сада смо на овај начин доделили 3500 бицикала, али смо и обновили преко 20 км бициклистичких стаза, изградили преко 15 км нових, а сада се планира изградња још 9 км нових стаза. Новосађани су све то јако лепо прихватили. Докле год постоји интересовање наших суграђана, ми ћемо наставити да додељујемо субвенције“, закључила је Мира Раденовић у емисији „Уранак“ на телевизији К1.
Преузмите андроид апликацију.
