Možete reći svašta za ovaj grad i njegove stanovnike… i da su nadmeni, neopravdano umišljeni, razmaženi, da vole da “olajavaju“ čim treća osoba zamakne za ćošak, ali jedno ne možete da osporite, a to je koliko smo čisti, te koliko Novi Sad brine o svojim kulturnim ustanovama.
I sada, kada vam to spomenuh, recite kako da nosem ne paramo nebo, kada ni jedan drugi Grad u Srbiji nema ovoliko uređen javni prostor, ovako vaspitano građanstvo, te ovoliko kulturnih dobara od velikog i izuzetnog značaja.
Da li smo za to zaslužni mi, ili naši preci?
E, to je ozbiljno pitanje. Toliko ozbiljno da nam se često iskrive usne kada nas to neko upita u želji da nas isprovocira…
Pa naravno! Naravno da su nam raznovrsna kulturna nasleđa ostala u amanet od starograđana koji su disali novosadski vazduh mnogo godina pre nas, ali čekajte, neko je to morao i da sačuva!
Ukoliko smo u nečemu dobri, onda je to upravo, očuvanje. Očuvanje tradicije, kulture i onoga što, zapravo, jesmo.
I to treba umeti, da se razumemo!
Šta je nama, recimo, bilo teško, da od Čika Jove Zmaja napravimo jednog nesrećnog lekara koji se za života namučio, te ostao zaboravljen u svojoj tragičnoj sudbini, ili da Mika Antić umesto simbola pravog novosadskog boemstva, ostane zapamćen samo toliko koliko je radila i kafana u kojoj je voleo da popije dupli pelinkovac.
Kada pričamo o spomenicima kulture u Novom Sadu, postoji nekoliko njih koji su proglašeni za Kulturna dobra od izuzetnog značaja, poput Almaške, Saborone, Uspenske i Nikolajevske crkve, ili recimo kuće u kojoj je živeo Jovan Jovanović Zmaj.
Zapravo, kada na internetu ukucate pojam “spomenici kulture“, pretraživač će vam izlistati čak 76 objekata u Gradu.
Jedna od naših kulturnih ustanova na koju valja obratiti posebnu pažnju svakako je Matica srpska.
Još od kada je, davne, 1864. stigla u Novi Sad oko sebe je počela da okuplja svu gradsku kulturnu elitu.
Matica srpska je najstarija naučna i kulturna institucija osnovana zbog izdavanja knjiga na srpskom jeziku i prosvećivanja našeg naroda u periodu kada nam je to bilo neophodno.
Takođe, važno je spomenuti i da je Novi Sad jedinstveni primer u Srbiji i regionu da ustanove kulture imaju petogodišnju strategiju rada. To znači da se njihov kapacitet kontinuirano ojačava.
Pa zato i nije čudo da smo upravo mi proglašeni za Evropsku prestonicu kulture.
Međutim, titula koju nosimo samo je početak naših mogućnosti, te izvanredna šansa da naš Grad opravda zašto je dobio tu titulu i još više radi na razvitku kulturne sfere.
Preuzmite android aplikaciju.
