Познато је да ће Нови Сад у скорије време добити нови бициклистичко-пешачки мост, који ће се градити на стубовима, више пута, урушеног моста Франца Јозефа. Овај пешачко-бициклистички мост биће дугачак око 450 метара, имаће видиковце и одморишта за пешаке и спојиће кеј са тунелом испод Петроварадинске тврђаве. Планира се санација и реконструкција постојећих стубова, док ће по завршетку изградње бити постављена декоративна расвета конструкције моста.
Међутим ми ћемо се у овом тексту пре свега фокусирати на историсјком значају претходних мостова који су стојали на овим стубовима, јер је први новосадски стални мост управо на њима изграђен. Године 1883. по пројекту Карла Баумана, подигнут је железнички мост у Новом Саду, који је носио име тадашњег аустроугарског цара Франца Јозефа.
Становници на простору данашњег Новог Сада одувек су имали потребу да премосте Дунав и споје две обале, па су још у античко доба и, касније, у средњем веку, користили скеле, а потом и понтонске мостове, тако да се, иако је била веома скупа, ова инвестиција исплатила тадашњим грађанима Новог Сада.
Мост Франца Јозефа подигнут је због железничке везе Будимпеште и Земуна, а пруга је требала да пролази кроз Нови Сад. Новосађани су 1880. године из Пештанских новина сазнали да ће добити железницу и да ће тим поводом бити изграђени један стални и чврст мост.
Градња Моста Франца Јозефа почела је у септембру 1881. година и завршена током лета 1883. Те године је, у марту, у наш град стигао и први воз, да би у новембру, када је мост био завршен, наставио даље до Земуна. Мост конструисан од челика био је дуг 432 метра и лежао је на четири стуба, четири речна и два на обали.
Мост Франца Јозефа је након Првог светског рата преименован у Мост краљевића Андреја, према трећем сину краља Александра Карађорђевића, а 1928. добија конкуренцију, стални друмско-пешачки мост који је носио име по другом сину краља Александра – Мост краљевића Томислава.
На жалост ниједан мост у Новом Саду није преживео Други светски рат. Мост краљевића Андреја срушен је да би се спречио продор Немаца у Нови Сад током Aприлског рата 11. априла 1941. године. Ипак, само годину дана касније Немци су га а поправили и био је у функцији до 1944. када га минирају приликом повлачења и мост бива потпуно уништен. Приликом минирања моста миниран је и тунел испод Петроварадинске Тврђаве, али је један од италијанских ратних заробљеника пресекао жице и тако спасио ову дивну грађевину.
Као што се може закључити, мост је играо веома велику улогу у Другом светском рату и за југословенске и за окупаторске трупе који су мост користили за прелазак преко Дунава. Међутим детаљ за који многи не знају, али је итекако од историјског значаја јесте да су вагони чувеног Оријент експреса протутњали преко овог моста.
Годину дана након његове изградње (дакле 1884. године) мост Франца Јозефа постао је део,једног крака, чувене руте Оријент експреса. Овај чувени воз је код нас називан „Муњевити воз“ уведен је у саобраћај 4. октобра 1883. године.
Све до Првог светског рата саобраћао је од Париза до Цариграда преко Минхена, Беча, Будимпеште, Београда, Ниша и Софије, али испоставиће се и Лимана. Пошто још није био развијен аутомобилски и авионски саобраћај, Оријент експрес је у наредном дугогодишњем периоду представљао једино удобно и ефикасно средство за превоз путника на великим даљинама, поготово у међународном саобраћају. Иако у самом почетку није, он временом постаје синоним за луксузна путовања богате клијентеле.
Ипак. овај воз највише је прославила чувена британска књижевница, ауторка детективских романа Агата Кристи која је неколико пута путовала Оријент експресом. Први пут је путовала 1928. године, а неколико месеци касније воз је на путу из Истанбула био заглављен шест дана у снежној мећави. Пошто јој се нешто слично десило на следећем путовању, добија инспирацију за једну од својих најпознатијих детективских прича „Убиство у Оријент експресу”, чији део радње се дешава на територији бивше Југославије. У причи се помиње Београд, а воз је заустављен мећавом и снежном лавином између Винковаца и Славонског брода.
Тако да је на неки начин Нови Сад постао део култног крими романа, захваљујући управо овом железничком мосту. Међутим, занимљиво је да иако је два пута рушен овај мост, чак трипут је један од његових делова детониран.
Последњи пут миниран је у августу 1961. године, када је разнесен један од његових стубова, који је сметао грађанима у пловидби Дунавом.
Данас, готово 80 гидина након последњег рушења овог моста он би требало да задобије нови облик и нову функцију. Занимљиво је да је планом регулисана и реконструкција постојећег тунела Петроварадинске тврђаве у којем је планиран и изложбени простор посвећен историји тврђаве. Нема сумње да ће и мост Франца Јозефа односно краљевића Андреја бити интегрални део ове архиве, а можда се помене и оријент експрес.
Kako će izgledati novi pešačko-biciklistički most preko Dunava? (FOTO)
Преузмите андроид апликацију.
