Њој је лако, лепа је и згодна. Има ноге до врата, чини ми се.
Њој је лако, муж јој зарађује, а она се само шепури као краљица.
Њој је лако, она је паметна, способна и увек зна да каже оно што треба, да се снађе брате мили у свакој прилици, а не као ја, везана врећа.
Нешто није добро кад је тако лако. Вредност нико у свој живот не уноси ,, за мале паре“. Све што је вредно увек има своју цену!
Она дугонога лепотица се можда у животу превише ослањала на лепоту или је морала три пута више да ради да би доказала своју памет.
Она којој муж добро зарађује често је само сенка, у очима других ,,спонзоруша“, у сопственим недовољно способна, чак и у очима сопствене деце често другоразредна…
А она способна, што зна увек „праву“ да каже, вероватно је много вежбала, била је угрожена, била је нападана, била је понижавана, обезвређена…
Зато ако није тешко, нешто није добро!
Мени никад ништа није било лако. Сада, са четрдесет и пар, више се ни не буним. Боли, жуља, гребе, буди ноћу, оптерећује, разочарава, бламира, враћа на питање ,, Шта је мени ово требало?“
Сада знам, то је то, биће резултата ускоро!
Биљана Грбовић, оснивач Удружења родитеља “Матица”
Радујем се кад помажем!
