Danas si klijent jedne banke sutra više nisi. I to ne svojom voljom, već njihovih vlasnika. Oni ih kupuju, prodaju, pri čemu se za klijente ništa ne menja. Prava i obaveze ostaju isti do isteka ugovora o korišćenju bankarskih proizvoda.
Ova godina je čini se bila najdinamičnija u tom smislu. Broj banaka koje posluju u Srbiji smanjen je na 24. U skorijoj budućnosti biće ih 20. Zašto? Pa zato što su 2021. čak četiri male banke promenile vlasnike, a njihova prodaja još zvanično nije okončana pa su njihova imena i dalje na spisku Narodne banke Srbije.
Prošle nedelje ruska Sber banka saopštila je da je prodala gotovo sve banke u regionu, pa i kod nas, a kupila ih je domaća AIK banka. Direktna banka utopila se u Evrobanku, Kredi Agrikol u Rajfajzen, a na spisku Narodne banke još se odvojeno vode Komercijalna i njen kupac NLB. Ove godine bilo je još jedno, peto preuzimanje, kada je Poštanska štedionica kupila MTS banku, ali ovde je ipak reč o spajanju dve državne banke.
Broj banaka koje u stvarnosti posluju još je manji. Sa građanima i privredom ne rade Kineska banka, arapska Mira banka pa i ruska Api banka. Od malih banaka tu su još Mobi – banka mobilnog operatera, turska Halk, domaća Alta, zvanično češki Ekspo, nemačka Prokredit banka, Adiko i 3banka (bivša Oportjuniti banka) u vlasništvu investicionih fondova.
Kada se pogleda lična karta bankarskog sektora Srbije vidi se da on nije bio interesantan bankarskim grupacijama iz sveta. Uprkos glasinama da će doći američka Siti, kao i Dojče banka ništa od toga nije bilo. Dominantno učešće u bankarskom sektoru imaju banke iz Italije, Mađarske i Austrije koje u svim bankarskim parametrima bilansnoj aktivi, bruto kreditima, depozitima, učestvuju sa više od 50 odsto tržišta. To su Inteza, Unikredit, Rajfajzen i OTP banka.
Novi Zakon o zaštiti potrošača od 20. decembra, šta su novine?
Preuzmite android aplikaciju.
