Данас си клијент једне банке сутра више ниси. И то не својом вољом, већ њихових власника. Они их купују, продају, при чему се за клијенте ништа не мења. Права и обавезе остају исти до истека уговора о коришћењу банкарских производа.
Ова година је чини се била најдинамичнија у том смислу. Број банака које послују у Србији смањен је на 24. У скоријој будућности биће их 20. Зашто? Па зато што су 2021. чак четири мале банке промениле власнике, а њихова продаја још званично није окончана па су њихова имена и даље на списку Народне банке Србије.
Прошле недеље руска Сбер банка саопштила је да је продала готово све банке у региону, па и код нас, а купила их је домаћа АИК банка. Директна банка утопила се у Евробанку, Креди Агрикол у Рајфајзен, а на списку Народне банке још се одвојено воде Комерцијална и њен купац НЛБ. Ове године било је још једно, пето преузимање, када је Поштанска штедионица купила МТС банку, али овде је ипак реч о спајању две државне банке.
Број банака које у стварности послују још је мањи. Са грађанима и привредом не раде Кинеска банка, арапска Мира банка па и руска Апи банка. Од малих банака ту су још Моби – банка мобилног оператера, турска Халк, домаћа Алта, званично чешки Експо, немачка Прокредит банка, Адико и 3банка (бивша Опортјунити банка) у власништву инвестиционих фондова.
Када се погледа лична карта банкарског сектора Србије види се да он није био интересантан банкарским групацијама из света. Упркос гласинама да ће доћи америчка Сити, као и Дојче банка ништа од тога није било. Доминантно учешће у банкарском сектору имају банке из Италије, Мађарске и Аустрије које у свим банкарским параметрима билансној активи, бруто кредитима, депозитима, учествују са више од 50 одсто тржишта. То су Интеза, Уникредит, Рајфајзен и ОТП банка.
Novi Zakon o zaštiti potrošača od 20. decembra, šta su novine?
Преузмите андроид апликацију.
