Да ли је ова реченица ваша?
Да, знам, чули сте да не ваља тако размишљати, али мислите да су у вашем случају то чињенице! У глави вам звони: ,,Али мене заиста нису подржавали!“
Многе од нас нису подржавали, али некима то одреди судбину, а некима не. Заправо главна разлика се састоји у томе чему смо дали своју пажњу.
Ако се стално сећате заједљивих коментара, увреда, непоштовања, улога које вам нису додељене, није ни чудо што и даље то доживљавате. Ваш мозак фокусиран је на проблем, на несташицу похвала, на недостатак признања и он ће увек наћи потврду за свој начин размишљања. Увек!
Ако желите нешто да промените, предлажем да се по први пут запитате ко вам је све указао љубав, ко је све улагао у вас, ко су људи којима сте били важни. Сви се рачунају, нису само родитељи битни. Сетите се добре баке, деде, тетке, наставника, партнера, другарице, комшинице, детета… Освестите оно што сте примили, да бисте могли да се отворите за примања. Врло вероватно је да их уопште не региструјете јер ваш мозак само ,,лови“ одбијања.
Сигурна сам да ћете осетити снажан отпор према овом супротном процесу. То ће вам бити тешко, оно старо је аутоматика, а усмерити пажњу на примања од других људи, на комплименте, на подршку, на жртве које су за вас учињене изискује дубок непознат мисаони процес.
Немојте мислити да немате отпоре. Човеку готово ништа није толико тешко као што је размишљање! Сви имамо порим да кад размишљамо на нов и напоран начин, журимо да што пре завршимо и вратимо се на аутоматику. Освестите ово! Дакле, овоме је неопходно посветити озбиљно време!
Дакле, не можете завршити читајући текст. Узмите папир и оловку и бележите сваки дан нове лепе успомене о подршци и свему лепом што од људи добијате све до тренутка док не почнете да им будете захвални.
Тада се десила промена! Тада је уверење ,,Нисам подржана!“ замењено ,, Толико сам примила!“ и што је најбоље, ово друго ће вам се чинити апсолутно реално, као што је реално било и оно с почетка текста.
Навијам за вас!
И да од мене сте ово примили (подржала сам вас), а ја сам ово знање примила од људи који су ме учили (подржали су ме), а они од њихових учитеља….Не узимајте ниједно примање здраво за готово!
Подржимо једни друге делима љубави!
Биљана Грбовић, оснивач Удружења родитеља “Матица”
Радујем се кад помажем!
Преузмите андроид апликацију.
