Prilikom putovanja, gradovi nam se mogu sviđati manje ili više, no Nica, peti najveći grad Francuske i zvezda Azurne obale je – objektivno prelepa. O ovome govori i njen među Francuzima opšteprihvaćeni nadimak – „Nice la Belle“ – u prevodu „lepa Nica“.
Ovo je elegantan, dobro uređen, čist, dinamičan i sunčan (300 dana godišnje) grad kome se ništa ne može zameriti.
Nica u isto vremen nudi očaravajuću atmosferu malenog srednjevekovnog mesta na obali ali i privlačni vajb grada koji konstantno raste, sa sada već blizu milion stanovnika.
Pri poseti Nici najbolja strategija je jednostavno se izgubiti unutar uskih kamenih ulica koje krivudaju u starom gradu Nice (Vieille Ville).
Zaboravite kartu i pripremite kameru, jer toliko stvari uokolo vredi zabeležiti. Kuće obojene pastelnim bojama i ukrašene cvećem, slatke prodavnice suvenira i mali trgovi svuda su unaokolo.
Jedino je šteta što fotografija ne može uhvatiti mirise lavande, svežeg cveća i voća i svu onu veselu buku koja lebdi u ovom srednjevekovnom lavirintu.
Radoznali turista ne sme propustiti „Cours Saleya“, kao što je ne propuštaju ni lokalci. Tokom leta ona postaje pijaca funkcioniše svakodnevno, i prepuna je svežeg voća, povrća i cveća.
Na kraju ulice izbor je težak – možete skrenuti desno u smeru rive i priuštiti sebi neverovatan pogled na zaliv Baie des Anges ili pak nastavite sa istraživanjem živahni stari grad.
Pre nego što odlučite možete svratiti i u chocolaterie Auer, gde je svojevremeno navraćala i kraljica Viktorija.
Lako se uoči da Veille Ville izgleda više italijanski nego francuski, i to ne samo zbog brojnih restorana s pastom.
Ovo je posledica činjenice da su sve do 1860. godine Starim gradom vladali Italijani, sve dok ga Napoleon III nije dobio kao nagradu za svoju vojnu intervenciju protiv Austrije, uz trupe kraljevstva Pijemont.
Brojni ljudi koji su imali dovoljno novca da otputuju bilo gde, od svih mesta odlučili su svoje vreme provoditi na slavnom šetalištu uz more u Nici, a zaista vredi proveriti zašto.
Neki od njih su Elton Džon, Matis, Hičkok, Dali, Ava Gardner, kraljica Viktoria i Niče.
Ovo šetalište dugo sedam kilometara krivuda duž zaliva s palmama i savršeno je mesto za šetnju, piće ili jednostavno posmatranje ljudi koji prolaze.
Prvi koji su to otkrili bili su Englezi. Zbog njih je šetalište popločano, ali i nazvano „Promenade des Anglais.“
Početkom 20. veka 500 bogatih ruskih familija prezimilo je u Nici i trebala im je pravoslavna crkva. Dobili su je 1912. godine od cara Nikole.
Iako njena arhitektura odudara od okruženja, ruska pravoslavna crkva Sv. Nikole u Nici smatra se jednom od najlepših pravoslavnih crkava izvan Rusije.
Car nije štedeo ni na čemu prilikom gradnje. Velikodušno je ukrašena ikonama, muralima i rezbarijama i još uvek je u funkciji.
U Nici postoji nekoliko zanimljivih muzeja i najbolje vreme za posetu je, razumljivo, po vrućem danu.
Od bogatog Šagalovog muzeja sa neverovatnom zbirkom, do muzeja Matisa koji je bio zaljubljen u dnevnu svetlost Nice, pa sve do Muzeja moderne i savremene umetnosti ili Muzeja likovnih umetnosti, u Nici će se naći ponešto za svakoga.
Osim za ljubitelje umetnosti, jug Francuske pravi je raj i za gurmane, pa nije lako odlučiti se šta pojesti nakon „napornog“ dana.
Šta god jeli (ili ne) svakako probajte lokalni specijalitet zvani socca. Iako je manje poznato, ovo popularno domaće jelo prava je delicija.
Socca je napravljena od brašna od leblebija i može se jesti topla, kao pica, nasred ulice. Neki kažu da je prva socca napravljena za obranu grada kada su ga Turci napali 1543. godine.
Meštanima je ponestalo municije i u očaju su rešili da supu od leblebija i vruće ulje polivaju po osvajačima.
Turci su zaustavljeni, a lokalci su polizali prste i shvatili da je to što su napravili zapravo ukusno. Razumnije ipak zvuči druga teorija po kojoj su soccu u Nicu donieli imigranti iz Genove.
Autor teksta: N. K.
Preuzmite android aplikaciju.
