Dragan Spasojević, sin Borivoja Spasojevića, koji je ubijen u martovskom pogromu u Kosovskoj Mitrovici 2004. godine, ni danas ne može da se pomiri sa tim što ni 18 godina kasnije za izgubljeni život njegovog oca niko nije odgovarao iako, kako navodi, dokazi postoje.
Prisećajući će tog 17. marta, Spasojević je za Tanjug rekao da ga je sve što je proživeo, a posebno ta strašna rana kada mu je otac herojski izgubio život, učvrstila u odluci da zauvek ostane na Kosovu i Metohiji.
Dan kada mu je otac ubijen iz snajpera na sred ulice u Kosovkoj Mitrovici, kako kaže, počeo je kao i svaki drugi, dok se nije proširilia vest da su se u Čabri udavila albanska deca zato što su ih navodno sa psima jurili i u Ibar naterali srpski mladići.
„Krenuo sam na posao, bio je uobičajen dan dok nije počelo komešanje u gradu, ljudi su počeli da trče ka mostu jer se pronela vest da je stotinak Albanca prešlo u severni deo, da pucaju i demoliraju grad. Došli su iz revolta da napadnu i povrede bilo kog Srbina, a ubrzo su agresivno ponašenje zamenili snajperi i rafali iz automatskog oružja“, priča Spasojević.
Povređene su 33 osobe, ubjeno je dvoje, moj otac i Jana Tučev, koja je izašla na balkon, rekao je Dragan.
„Pucali su mu snajperom sa Tri solitera u srce i bio je mrtav na licu mesta“, rekao je on i dodao da je „more“ Srba proterano iz drugih krajeva KiM.
„Svinjare je zapaljeno, bilo je mrtvih i u drugim sredinama, srpska imovina je uništavana, crkve, manastiri, a 18 godina niko nije kriv, niko nije odgovoran za organizovanje i učesće u nasilju“, rekao je on.
Kako kaže, na kameri se vidi i ko kida krst sa crkve Sveti Sava u južnom delu grada, postoje dokazi, vidi se ko puca, ali ne i rešenost da se odgovorni privedu pravdi.
Dodaje da je to što niko nije odgovarao, zločin bez kazne, najgori, jer služi da stimuliše neka druga pokolenja da mogu da rade šta hoće, kada nekome bude odgovaralo.
U martovskom pogromu osim Borivoja Spasojevića (1941) i Jane Tučev (1968), ubijeni su između ostalih i Nenad Vesić (1951) iz Lipljana, Dobrivoje (1955) i Borko (1984) Stolić u Drajkovcu kod Štrpca, Boban Perić (1952) u selu Kusce kod Gnjilana…
Kosovo Polje pamti žrtvu Zlatibora Trajkovića koji je živ spaljen, a Prizren Daragana Nedeljkovića (1943), koga su nasilnici zatekli u Prizrenskoj bogosloviji i tu ga ubili.
Preuzmite android aplikaciju.
