Почетна > Србија
Србија

Митић: Погромом 2004. Албанци испунили део циљева

Циљ погрома 17.марта на Косову и Метохији био је етничко чишћење и застрашивање Срба које је у великој мери успело, као и прелазак на решавање питања статуса Косова, изјавио је за Тањуг научни сарадник Института за студије „Појаса и пута“ Александар Митић.
Фото: Танјуг/Јадранка Илић

Он констатује да је етничко чишћење успело јер се многи Срби нису вратили на своја огњишта, а Приштина је након 17. марта испражњена од Срба.

„Политика застрашивања је успела јер се и након 18 година вратио јако мали број Срба, што је скандал за ЕУ, НАТО, али и УН које су дале мандат тим организацијама да воде рачуна о безбедности“, поручује Митић.

Он је нагласио да је постојао политички циљ погрома, а то је да се почне са решавањем питања статуса КиМ, а да се напусти политика стандарди пре статуса.

То је био програм који су УН одредила за КиМ, према коме би требало да дође до одређеног стандарда на КиМ, пре него што се крене са решавањем питања статуса, објашњава Митић.

„Та политика је након 17.марта напуштена и практично се преко ноћи убрзано кренуло у припреме преговора за статус КиМ. То су преговори које је водио Марти Ахтисари у Бечу. Можемо рећи да су косовски Албанци и њихови покровитељу у Бриселу, Вашингтону, Лондону и Берлину, успели да искористе несрећу српског народа да би остварили стратешки циљ, а то је убрзање решавања питања статуса КиМ и једностраног проглашења независности КиМ“, закључио је Митић.

Он нема сумње да је погром дуго планиран.

„Размера и организованост злочина над косовским Србима довољно говори да је тако нешто било организовано знатно раније и да је био потребан само повод“, истиче Митић.

Повод је пронађен у трагедији, у којој су се три албанска дечака утопила у Ибру, а косовски медији лажно су оптужили српску децу да су јурећи албанске дечаке натерали их да скоче у воду.

Та лажна вест покренула је хистеричну антисрпску кампању и за само неколико сати до дешавања 17. марта, наводи Митић.

На питање како види улогу НАТО у погрому, Митић одговара да је улогу НАТО у њему био скандалозан неуспех који је оставио пуно трага на поверење косовских Срба према КФОР-у, УН и ЕУ.

„Скандалозно је да 20.000 НАТО војника који су тада били у КФОПР-у нису успели да спрече такав свеобухватан погром над косовским Србима. Чињеница је да такав догађај није остао у колективној свести Запада пре свега јер га се стиде. То је заиста велика срамота за њих“, каже Митић.

Он наглашава да косовски Албанци претњу погромом користе када желе да нешто да добију од Запада.

Тада, твди, прете да ће покренити насилне акције против Срба што ће довести до нестабилности не само на Косову, већ и на читавом Балкану. „То је матрица која је коришћена девесетих, 2004, па и 2007., када је напуштен Ахтисаријев план, 2011, а користи се и данас“, наводи Митић.

На питање о учесталим захтевима за пријем Косова у НАТО, а зашта се као изговор виде догађања у Украјини, Митић каже да косовски Албанци покушавају да искористе српско-руску сарадњу у Савету безбедности УН да би оптужили Београд и Москву за дестибилизацију Косова, региона, па и шире.

„Реално, та сарадња и јесте велика претња за легализацију једнострано проглашене самосталности Косова, па је тај страх донекле и оправдан“, истиче Митић.

Он каже да је очигледно да ће после избора доћи до притиска на Београд да се дође до неког решења које би косовским Албанцима дозволило да легализују једнострано проглашење независности.

Такође, сматра Митић, доћи ће и до притисака да се погура питање чланства Косова у НАТО, а нешто мање и у ЕУ.

„Постоје процедуре због којих је то немогуће да се догоди, без признања држава чланица НАТО, као што су Шпанија и Грчка. Јако је тешко очекивати да ће доћи до чланства Косова у НАТО, али ће тај притисак постојати“, закључује Митић.

Dodik: Obraćanje Komšića je osveta zlog patuljka!

Преузмите андроид апликацију.