Cilj pogroma 17.marta na Kosovu i Metohiji bio je etničko čišćenje i zastrašivanje Srba koje je u velikoj meri uspelo, kao i prelazak na rešavanje pitanja statusa Kosova, izjavio je za Tanjug naučni saradnik Instituta za studije „Pojasa i puta“ Aleksandar Mitić.
On konstatuje da je etničko čišćenje uspelo jer se mnogi Srbi nisu vratili na svoja ognjišta, a Priština je nakon 17. marta ispražnjena od Srba.
„Politika zastrašivanja je uspela jer se i nakon 18 godina vratio jako mali broj Srba, što je skandal za EU, NATO, ali i UN koje su dale mandat tim organizacijama da vode računa o bezbednosti“, poručuje Mitić.
On je naglasio da je postojao politički cilj pogroma, a to je da se počne sa rešavanjem pitanja statusa KiM, a da se napusti politika standardi pre statusa.
To je bio program koji su UN odredila za KiM, prema kome bi trebalo da dođe do određenog standarda na KiM, pre nego što se krene sa rešavanjem pitanja statusa, objašnjava Mitić.
„Ta politika je nakon 17.marta napuštena i praktično se preko noći ubrzano krenulo u pripreme pregovora za status KiM. To su pregovori koje je vodio Marti Ahtisari u Beču. Možemo reći da su kosovski Albanci i njihovi pokrovitelju u Briselu, Vašingtonu, Londonu i Berlinu, uspeli da iskoriste nesreću srpskog naroda da bi ostvarili strateški cilj, a to je ubrzanje rešavanja pitanja statusa KiM i jednostranog proglašenja nezavisnosti KiM“, zaključio je Mitić.
On nema sumnje da je pogrom dugo planiran.
„Razmera i organizovanost zločina nad kosovskim Srbima dovoljno govori da je tako nešto bilo organizovano znatno ranije i da je bio potreban samo povod“, ističe Mitić.
Povod je pronađen u tragediji, u kojoj su se tri albanska dečaka utopila u Ibru, a kosovski mediji lažno su optužili srpsku decu da su jureći albanske dečake naterali ih da skoče u vodu.
Ta lažna vest pokrenula je histeričnu antisrpsku kampanju i za samo nekoliko sati do dešavanja 17. marta, navodi Mitić.
Na pitanje kako vidi ulogu NATO u pogromu, Mitić odgovara da je ulogu NATO u njemu bio skandalozan neuspeh koji je ostavio puno traga na poverenje kosovskih Srba prema KFOR-u, UN i EU.
„Skandalozno je da 20.000 NATO vojnika koji su tada bili u KFOPR-u nisu uspeli da spreče takav sveobuhvatan pogrom nad kosovskim Srbima. Činjenica je da takav događaj nije ostao u kolektivnoj svesti Zapada pre svega jer ga se stide. To je zaista velika sramota za njih“, kaže Mitić.
On naglašava da kosovski Albanci pretnju pogromom koriste kada žele da nešto da dobiju od Zapada.
Tada, tvdi, prete da će pokreniti nasilne akcije protiv Srba što će dovesti do nestabilnosti ne samo na Kosovu, već i na čitavom Balkanu. „To je matrica koja je korišćena devesetih, 2004, pa i 2007., kada je napušten Ahtisarijev plan, 2011, a koristi se i danas“, navodi Mitić.
Na pitanje o učestalim zahtevima za prijem Kosova u NATO, a zašta se kao izgovor vide događanja u Ukrajini, Mitić kaže da kosovski Albanci pokušavaju da iskoriste srpsko-rusku saradnju u Savetu bezbednosti UN da bi optužili Beograd i Moskvu za destibilizaciju Kosova, regiona, pa i šire.
„Realno, ta saradnja i jeste velika pretnja za legalizaciju jednostrano proglašene samostalnosti Kosova, pa je taj strah donekle i opravdan“, ističe Mitić.
On kaže da je očigledno da će posle izbora doći do pritiska na Beograd da se dođe do nekog rešenja koje bi kosovskim Albancima dozvolilo da legalizuju jednostrano proglašenje nezavisnosti.
Takođe, smatra Mitić, doći će i do pritisaka da se pogura pitanje članstva Kosova u NATO, a nešto manje i u EU.
„Postoje procedure zbog kojih je to nemoguće da se dogodi, bez priznanja država članica NATO, kao što su Španija i Grčka. Jako je teško očekivati da će doći do članstva Kosova u NATO, ali će taj pritisak postojati“, zaključuje Mitić.
Preuzmite android aplikaciju.
