Дуготрајно незадовољство, које се понекад описује и термином „дисфорија“, представља дубок и упоран осећај да животу недостаје смисао или испуњеност. Иако хронично незадовољство није званична психијатријска дијагноза, оно често може да буде рани сигнал за развој проблема попут депресије, анксиозности, сагоревања или емоционалне исцрпљености.
Шта је хронично незадовољство?
Када осећај незадовољства траје дуго и почне да утиче на свакодневно функционисање, разговор са стручњаком за ментално здравље може да буде важан корак ка опоравку.
Хронично незадовољство је трајни осећај да ствари у животу нису довољно добре, чак и када споља делује да је све у реду. Особа често има утисак да јој нешто недостаје и стално тежи новим циљевима, успесима или материјалним стварима у очекивању да ће управо они донети срећу и испуњење. Међутим, када се циљ оствари задовољство брзо нестаје, а јавља се потреба за нечим новим. Временом се развија образац краткотрајног осећаја наде, након ког следи ново разочарање и осећај празнине.
Такво стање може значајно да утиче на односе са другим људима, концентрацију на послу, али и на целокупно ментално здравље.
Знаци који указују на хронично незадовољство
Особе које се суочавају са дуготрајним незадовољством често имају осећај да њихов живот није довољно испуњен, чак и када постижу циљеве које су раније сматрале важним.
Често долази до поређења са пријатељима, колегама или људима са друштвених мрежа, при чему туђи живот готово увек делује успешније и срећније. Многима постаје тешко да уживају у стварима које су их раније испуњавале, попут хобија, дружења или планова за будућност.
Поред емоционалних промена, може да се јави и појачана раздражљивост, стално приговарање на посао, изглед, партнера или животне околности. Мали проблеми почињу да делују много озбиљније него раније, а околина особу може да доживљава као негативну или особу којој је тешко угодити. Код неких људи присутни су и физички симптоми попут исцрпљености, промена апетита и поремећаја сна.
Зашто опстаје дуготрајан осећај да смо несрећни?
Научна истраживања показују да људи имају способност да се релативно брзо навикну и на добре и на лоше животне околности. Због тога велике позитивне промене, попут повишице, куповине новог дома или финансијског добитка, често доносе само привремени осећај среће. Овај феномен познат је као „хедонистичка адаптација“.
Осим тога, одређене особине личности утичу на то колико лако се неко враћа осећају незадовољства након позитивних догађаја. Важну улогу имају и обрасци размишљања. Константно враћање на негативна искуства, претерано анализирање проблема и поређење са другима могу додатно да продубе осећај незадовољства.
Стручњаци посебно издвајају појам анхедоније, смањене способности да особа осети задовољство и уживање. Ово стање повезано је са променама у начину на који мозак реагује на награду и често се доводи у везу са ниским задовољством животом.
Најчешћи узроци хроничног незадовољства
Хронично незадовољство најчешће настаје као резултат комбинације психолошких, друштвених и животних фактора.
Друштвене мреже и поређење са другима
Савремени начин живота подстиче константно поређење са другима. Друштвене мреже додатно појачавају тај ефекат јер људи углавном приказују идеализовану верзију свог живота. Због тога многи стичу утисак да заостају за другима или да нису довољно успешни.
Перфекционизам и унутрашња критика
Перфекционистичке особе често постављају себи нереално високе стандарде. Чак и када постигну успех, фокус остаје на грешкама и ономе што још није довољно добро. Такав начин размишљања може да доведе до хроничног стреса и емоционалне исцрпљености.
Дуготрајан стрес
Стрес представља један од највећих фактора ризика за развој дуготрајног незадовољства. Када је организам стално под притиском, расте ниво кортизола (хормона стреса) што негативно утиче на део мозга задужен за доношење одлука и емоционалну регулацију. Због тога особа постаје осетљивија на разочарања и негативне догађаје.
Животне околности и промене
Одређени периоди живота носе повећан ризик за развој незадовољства. То посебно важи за средње животно доба, када се људи често суочавају са великим пословним и породичним обавезама, бригом о родитељима и преиспитивањем сопствених очекивања.
Финансијски проблеми, недостатак признања на послу, развод, селидба или одлазак у пензију такође могу да наруше осећај стабилности и задовољства.
Физичко здравље има значајну улогу. Недостатак физичке активности, лоша исхрана, гојазност и проблеми са сном могу додатно да погоршају слику о себи и опште расположење.
Да ли је хронично незадовољство повезано са менталним поремећајима?
Истраживања показују јасну повезаност између дуготрајног незадовољства и развоја депресије и анксиозности. Особе које дуже време осећају ниско задовољство животом имају значајно већи ризик да касније развију велики депресивни поремећај. Такође, незадовољство може да буде и узрок и последица анксиозности, нарочито код младих људи.
Незадовољство одређеним аспектима живота попут здравља, прихода, посла или партнерских односа, често је повезано са већим ризиком за развој проблема са менталним здрављем.
Како се лечи хронично незадовољство?
Добра вест је да хронично незадовољство може успешно да се лечи. Један од најефикаснијих приступа јесте когнитивно-бихејвиорална терапија, која помаже особи да препозна и промени негативне обрасце размишљања који одржавају осећај незадовољства.
Често се примењује и терапија прихватањем и посвећеношћу, која помаже људима да прихвате ствари које не могу да промене и да своје одлуке ускладе са личним вредностима.
Код особа које нису задовољне животним циљевима или каријером, од помоћи може да буде и рад са лајф коучем. Ипак, лајфкоучинг не представља замену за психотерапију, већ може да буде додатна подршка када емоционалне тегобе нису изражене.
Интензивније лечење може да буде неопходно и када постоји ризик од самоповређивања или повређивања других особа.
Преузмите андроид апликацију.
