Najava Ukrajine da će površine u jesenjoj setvi smanjiti za najmanje 30 odsto doneće nove neizvesnosti na tržištu žitarica. Stručnjaci ipak smatraju da vesti iz ove zemlje ne bi trebalo da donesu toliko turbulencije na tržištima kao što je bio slučaj tokom proleća ove godine, ocenjuju stručnjaci.
Kako je preneo Rojters, do smanjenja površina će doći zbog rasta cena semena i goriva, kao i zbog niskih prodajnih cena žita. U Ukrajini je prošle godine tokom jesenje setve zasejano više od šest miliona hektara, ali su zbog ratnih sukoba veliki delovi teritorije okupirani, tako da je prinos dobijen sa 4,6 miliona hektara.
Jesenja setva je na pragu i u Srbiji, optimalno vreme za sejanje pšenice jeste između 5. i 25. oktobra, ali se u našoj zemlji ovi radovi često produže i tokom celog novembra. Da li će dešavanja u Ukrajini uticati na promenu setvene politike kod nas i da li neizvesnost oko cena žitarica može drastičnije da promeni odluku ratara da jednu kulturu zamene drugom?
„Ukrajina, posle Rusije, jeste najveći poljoprivredni proizvođač. Međutim, stičem utisak da se čitavo svetsko tržište smiruje. FAO (indeks cena hrane) pada već pet meseci, i to je pokazatelj da se svet na neki način prilagođava ratnim okolnostima“ kaže agrarni analitičar Žarko Galetin.
Žito je prošle jeseni bilo posejano na oko 630.000 hektara, što je više nego u 2020, kada su te površine bile između 570.000 i 595.000 hektara. Zbog nestašice ulja ratari su se takođe više opredeljivali za suncokret pa su površine podignute sa oko 215.000 hektara na 245.000.
Ove izmene uglavnom su dovele do smanjenja setve kukuruza i manje soje. Galetin ne očekuju da će se setvena politika u Srbiji menjati ove jeseni i smatra da će struktura biti slična kao i prošle godine. Poljoprivrednici su, zbog pandemijske krize i dobrih cena bili motivisani da se opredele za pšenicu, ali je još nekoliko razloga za ovakve odluke.
„Već treću godinu zaredom se pokazuje da pšenica uspeva da „pobegne” od suše. Najveći problem u poslednje vreme stvaraju nam julske i avgustovske suše, posebno u prvoj polovini tog meseca. Suncokret to najbolje podnosi, dok kod soje i kukuruza ima najveće štete. Zbog toga ne verujem da će biti većih iznenađenja i očekujem vrlo sličnu setvenu strukturu kao i prošle godine“ ističe Galetin.
Srbija je godinama u redu velikih svetskih izvoznika kukuruza. Ovogodišnja suša po dosadašnjim procenama znatno je umanjila rod, ali prosečni prinosi tek treba da budu objavljeni.
Preuzmite android aplikaciju.
