Banke u Srbiji poslednjih meseci obaveštavaju svoje klijente o promeni, uglavnom povećanju, cena tarifa i uvođenju novih bankarskih usluga, međutim, pojedine građane iznenadilo je to što ukoliko ne prihvate nove izmene ugovora, moraju da izmire sva dugovanja prema banci u periodu od najčešće dva meseci.
Među bankama koje su u poslednje vreme menjale, odnosno, usklađivale cene tarifa su Banka Inteza, Erste banka, Mobi banka, Adiko, AIK, Unikredit, Prokredit, Sberbank i Komercijalna banka.
Naime, takvo obaveštenje najviše je uznemirilo one koji u banci imaju kredit, jer su se zapitali da li to znači da u roku od, na primer, dva meseca moraju da ga otplate.
Međutim, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Vladimir Vasić za Tanjug kaže da klijent ukoliko ne želi da prihvati izmene novog ugovora i želi da prekine saradnju sa bankom, u obavezi je da izmiri svoje dospele i nedospele obaveze po proizvodima vezanim za tekući račun koji imaju u banci.
Objašnjava da se to odnosi, na primer, na platnu karticu, odnosno kreditnu karticu.
Kada izmiri te obaveze, dodaje Vasić, onda može da promeni banku.
„Ukoliko klijent ima neki kredit u banci, onda je potrebno da se obrati banci i da sagleda svoje uslove iz ugovora, odnosno da vidi na koji način može da taj kredit zatvori, saldira ili refinansira kod druge banke“, navodi Vasić.
Ističe da sve banke koje posluju na srpskom tržištu na javan i transparentan način obaveštavaju svoje klijente o svim izmenama i dopunama koje se odnose na promene uslova poslovanja.
Predsednik Udruženja potrošača „Efektiva“ Dejan Gavrilović kaže da su se poslednjih meseci bavili povećanjem naknada bankarskih usluga koje su radile druge banke, a da su ih građani obavestili da je to u poslednje vreme uradila i jedna od najvećih banaka u Srbiji, Komercijalna banka.
„Analizirali smo te izmene uslova, oni rade ono što rade sve druge banke, uvode nove naknade, povećavaju neke stare naknade koje su već postojale. Verovatno se radi tu analiza nekog profita, dakle šta banka ima učestalo od tih usluga koje nudi i na bazi toga se donosi odluka o povećanju tih cena“, objašnjava Gavrilović.
Kaže da se nove tarife odnose na platne usluge, a ne na kreditnu obavezu dužnika koja je regulisana ugovorom o kreditu.
Gavrilović dodaje da kada je reč o izmirivanju dugova prema banci u roku od dva meseca za one koji ne prihvate novi ugovor, najviše se odnose na kreditne kartice.
„Ako neko ima kreditnu karticu i ima dug prema banci i sada banka uvodi neku novu tarifu ili povećava postojeću, ona mu kaže da on ima pravo da raskine ugovor, ali mora da izmiri dug po kreditnoj kartici“, rekao je Gavrilović.
Naglašava da se izmene i povećanje ne odnose ni na koji način na kredite.
Međutim, Gavrilović upozorava da tu postoji drugi problem, jer ima klijenata koji su ugovorom vezani za banku, u smislu da su dobili kredit, a moraju da primaju platu preko te banke.
„Sada im ta banka uvodi povećanje za održavanje računa i oni su faktički vezani za tu banku, ne mogu da promene, da pređu u neku drugu da primaju platu jer imaju kredit, dakle to će biti problem koji će u narednom periodu da eskalira ako NBS ne bude reagovala“, smatra Gavrilović.
S obzirom da se, kaže, radi o „prisilnom“ zadržavanju građana u takvim ugovorima koji njima ne odgovaraju, smatra da će uslediti novi talas tužbi.
Preuzmite android aplikaciju.
