Банке у Србији последњих месеци обавештавају своје клијенте о промени, углавном повећању, цена тарифа и увођењу нових банкарских услуга, међутим, поједине грађане изненадило је то што уколико не прихвате нове измене уговора, морају да измире сва дуговања према банци у периоду од најчешће два месеци.
Међу банкама које су у последње време мењале, односно, усклађивале цене тарифа су Банка Интеза, Ерсте банка, Моби банка, Адико, АИК, Уникредит, Прокредит, Сбербанк и Комерцијална банка.
Наиме, такво обавештење највише је узнемирило оне који у банци имају кредит, јер су се запитали да ли то значи да у року од, на пример, два месеца морају да га отплате.
Међутим, генерални секретар Удружења банака Србије (УБС) Владимир Васић за Танјуг каже да клијент уколико не жели да прихвати измене новог уговора и жели да прекине сарадњу са банком, у обавези је да измири своје доспеле и недоспеле обавезе по производима везаним за текући рачун који имају у банци.
Објашњава да се то односи, на пример, на платну картицу, односно кредитну картицу.
Када измири те обавезе, додаје Васић, онда може да промени банку.
„Уколико клијент има неки кредит у банци, онда је потребно да се обрати банци и да сагледа своје услове из уговора, односно да види на који начин може да тај кредит затвори, салдира или рефинансира код друге банке“, наводи Васић.
Истиче да све банке које послују на српском тржишту на јаван и транспарентан начин обавештавају своје клијенте о свим изменама и допунама које се односе на промене услова пословања.
Председник Удружења потрошача „Ефектива“ Дејан Гавриловић каже да су се последњих месеци бавили повећањем накнада банкарских услуга које су радиле друге банке, а да су их грађани обавестили да је то у последње време урадила и једна од највећих банака у Србији, Комерцијална банка.
„Анализирали смо те измене услова, они раде оно што раде све друге банке, уводе нове накнаде, повећавају неке старе накнаде које су већ постојале. Вероватно се ради ту анализа неког профита, дакле шта банка има учестало од тих услуга које нуди и на бази тога се доноси одлука о повећању тих цена“, објашњава Гавриловић.
Каже да се нове тарифе односе на платне услуге, а не на кредитну обавезу дужника која је регулисана уговором о кредиту.
Гавриловић додаје да када је реч о измиривању дугова према банци у року од два месеца за оне који не прихвате нови уговор, највише се односе на кредитне картице.
„Ако неко има кредитну картицу и има дуг према банци и сада банка уводи неку нову тарифу или повећава постојећу, она му каже да он има право да раскине уговор, али мора да измири дуг по кредитној картици“, рекао је Гавриловић.
Наглашава да се измене и повећање не односе ни на који начин на кредите.
Међутим, Гавриловић упозорава да ту постоји други проблем, јер има клијената који су уговором везани за банку, у смислу да су добили кредит, а морају да примају плату преко те банке.
„Сада им та банка уводи повећање за одржавање рачуна и они су фактички везани за ту банку, не могу да промене, да пређу у неку другу да примају плату јер имају кредит, дакле то ће бити проблем који ће у наредном периоду да ескалира ако НБС не буде реаговала“, сматра Гавриловић.
С обзиром да се, каже, ради о „присилном“ задржавању грађана у таквим уговорима који њима не одговарају, сматра да ће уследити нови талас тужби.
Преузмите андроид апликацију.
