Prvi put za poslednje dve godine februarska projekcija inflacije na nižem je nivou od novembarske, a efekti će biti još vidljiviji u 2024. godini zbog slabljenja troškovnih pritisaka za energente, navodi se u danas predstavljenom Izveštaju o inflacija NBS.
Na predstavljanju Izveštaja, guverner Jorgovanka Tabaković izrazila je očekivanje da će se inflacije u granice cilja vratiti sredinom sledeće godine, što je nešto brže od prethodnih očekivanja.
S obzirom da su rizici manje izraženi, ona je navela da postoji jednaka mogućnost da inflacija u 2023. i 2024. godini bude niža od projektovane.
Navela da je inflaciji od 15 posto iz poslednjeg kvartala 2022, u obimu od dve trećine doprineo rast cena hrane i energenata.
Tabaković je istakla da se doprinos cena energenata inflaciji smanjuje, a hrane raste, i da je bazna inflacija u decembru bila 10,1 posto međugodišnje.
Guverner je istakla da se očekuje da međugodišnja inflacija ima rast i u prvom tromesečju ove godine.
„Nakon toga sledi opadajući put. A u granice cilja inflacija će se vratiti sredinom 2024. godine što je ranije od očekivanog“, rekla je Tabaković.
Tokom četvrtog tromesečja 2022, međugodišnja inflacija iznosila je 15 posto, što je neznatno niže od novembarskih očekivanja centralne banke.
NBS ocenjuje da globalna inflacija pokazuje znake usporavanja, što će biti nastavljeno u narednom periodu, zahvaljujući nižim cenama energenata, poboljšanju u globalnim lancima snabdevanja i slabijoj tražnji.
Zamenik generalnog direktora sektora za ekonomska istraživanja i projekcije NBS, Milan Trajković, izneo je očekivanje da će međugodišnja inflacija u decembru biti 7-8 odsto.
Rizike za projektovanu inflaciju i BDP, NBS ocenjuje kao simetrične i manje izražene, pa će centralna banka procenjivati da li ima potrebe za reagovanje novim merama.
“Iako je projektovana stopa rasta BDP za ovu godinu dva do tri posto, sada je izvesnije nego u novembru da će biti ostvarena, jer su manji rizici iz međunarodnog okruženja”, navela je NBS.
Podseća da je u prethodnom period nastavila da zaoštrava monetarne uslove, ali umerenijim tempom.
“Prenošenje efekata zaoštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štedenje, ukazuje na efikasno delovanje transmisionog mehanizma putem kanala kamatnih stopa”, ocenila je NBS.
Kako je istaknuto, mere NBS oko kamata bile su umerenije nego ranije, te su uz održavanje stabilnosti kursa, doprinele ublažavanju efekata prenošenja stranih na domaće cene.
U srednjem roku projektuje se smanjenje konsolidovanog fiskalnog deficita, uz zadržavanje učešća javnog duga u BDP ispod 60 procenata, što obezbeđuje održivost javnih finansija.
Deficit tekućeg računa u 2022. bio je manji od očekivanog u novembra, pre svega zbog manjeg trgovinskog deficita, i osmu godinu u punoj je meri pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija.
Guverner je ocenila da je taj deficit bio manji od očekivanog, kao rezultat bržeg rasta izvoza robe i usluga, i manjeg uvoza energije, te da i u ovoj godini NBS očekuje sličan nivo.
Potvrdu stabilnosti ekonomije i izgleda za rast, vidi i u visokoj tražnji za državne hartije od vrednosti.
Guvetner je rekla da je NBS kupovinom deviza od jedne milijarde evra sprečila prekomerno jačanje dinara.
Istakla je da je učešće zlata u deviznim rezervama na 10,8 posto, što Srbiju približava proseku koje imaju razvijene zemlje.
Navodeći da su problematični krediti tek na tri posto, Tabaković je ocenila da je kvalitet aktive banaka očuvana kao i finansijska stabilnost.
NBS je danas saopštila da je priliv stranih direktnih investicija u 2022. godini bio je 4,4 milijarde evra, što je 7,1 posto BDP-a.
Navedeno je da su devizne rezerve u januaru bile 20,9 milijardi evra, što je najviši zabeležen nivo i garantuje stabilnost ekonomije.
Preuzmite android aplikaciju.
