Први пут за последње две године фебруарска пројекција инфлације на нижем је нивоу од новембарске, а ефекти ће бити још видљивији у 2024. години због слабљења трошковних притисака за енергенте, наводи се у данас представљеном Извештају о инфлација НБС.
На представљању Извештаја, гувернер Јоргованка Табаковић изразила је очекивање да ће се инфлације у границе циља вратити средином следеће године, што је нешто брже од претходних очекивања.
С обзиром да су ризици мање изражени, она је навела да постоји једнака могућност да инфлација у 2023. и 2024. години буде нижа од пројектоване.
Навела да је инфлацији од 15 посто из последњег квартала 2022, у обиму од две трећине допринео раст цена хране и енергената.
Табаковић је истакла да се допринос цена енергената инфлацији смањује, а хране расте, и да је базна инфлација у децембру била 10,1 посто међугодишње.
Гувернер је истакла да се очекује да међугодишња инфлација има раст и у првом тромесечју ове године.
„Након тога следи опадајући пут. А у границе циља инфлација ће се вратити средином 2024. године што је раније од очекиваног“, рекла је Табаковић.
Током четвртог тромесечја 2022, међугодишња инфлација износила је 15 посто, што је незнатно ниже од новембарских очекивања централне банке.
НБС оцењује да глобална инфлација показује знаке успоравања, што ће бити настављено у наредном периоду, захваљујући нижим ценама енергената, побољшању у глобалним ланцима снабдевања и слабијој тражњи.
Заменик генералног директора сектора за економска истраживања и пројекције НБС, Милан Трајковић, изнео је очекивање да ће међугодишња инфлација у децембру бити 7-8 одсто.
Ризике за пројектовану инфлацију и БДП, НБС оцењује као симетричне и мање изражене, па ће централна банка процењивати да ли има потребе за реаговање новим мерама.
“Иако је пројектована стопа раста БДП за ову годину два до три посто, сада је извесније него у новембру да ће бити остварена, јер су мањи ризици из међународног окружења”, навела је НБС.
Подсећа да је у претходном период наставила да заоштрава монетарне услове, али умеренијим темпом.
“Преношење ефеката заоштравања монетарне политике на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедење, указује на ефикасно деловање трансмисионог механизма путем канала каматних стопа”, оценила је НБС.
Како је истакнуто, мере НБС око камата биле су умереније него раније, те су уз одржавање стабилности курса, допринеле ублажавању ефеката преношења страних на домаће цене.
У средњем року пројектује се смањење консолидованог фискалног дефицита, уз задржавање учешћа јавног дуга у БДП испод 60 процената, што обезбеђује одрживост јавних финансија.
Дефицит текућег рачуна у 2022. био је мањи од очекиваног у новембра, пре свега због мањег трговинског дефицита, и осму годину у пуној је мери покривен нето приливом страних директних инвестиција.
Гувернер је оценила да је тај дефицит био мањи од очекиваног, као резултат бржег раста извоза робе и услуга, и мањег увоза енергије, те да и у овој години НБС очекује сличан ниво.
Потврду стабилности економије и изгледа за раст, види и у високој тражњи за државне хартије од вредности.
Гуветнер је рекла да је НБС куповином девиза од једне милијарде евра спречила прекомерно јачање динара.
Истакла је да је учешће злата у девизним резервама на 10,8 посто, што Србију приближава просеку које имају развијене земље.
Наводећи да су проблематични кредити тек на три посто, Табаковић је оценила да је квалитет активе банака очувана као и финансијска стабилност.
НБС је данас саопштила да је прилив страних директних инвестиција у 2022. години био је 4,4 милијарде евра, што је 7,1 посто БДП-а.
Наведено је да су девизне резерве у јануару биле 20,9 милијарди евра, што је највиши забележен ниво и гарантује стабилност економије.
Преузмите андроид апликацију.
