Дан примирја у Првом светском рату обележава се сутра, 11. новембра, а као главни мотив за амблем тог празника у Србији користи се цвет Наталијина рамонда.
Реч је о заштићеној врсти која је позната и као „цвет феникс“ јер чак и када се потпуно осуши, ако се залије, може да оживи због чега је и изабрана за симбол обележавања овог значајног датума – да указује на уздизање српске државе из пепела и искушења кроз која је наш народ прошао у Првом светском рату.
Наталијина рамонда припада фамилији Геснериацеае чији представници углавном насељавају тропска и субтропска подручја широм света, појашњава за Танјуг ванредни професор на Биолошком факултету Универзитета у Београду Маја Лазаревић.
Она наводи да у Европи постоји само пет врста ове фамилије и да су све ендемити, односно врсте ограниченог распрострањења.
„Сматра се да су све ове врсте биљке знатне старости („живи фосили“), остаци тропске и субтропске флоре која је у давној прошлости, када је клима на овим просторима била влажнија и топлија, биле много шире распрострањене него данас“, каже Лазаревић.
Како објашњава, када је крајем овог периода дошло до захлађења и поцело Ледено доба, ове биљке су се спустиле јужније и на ниже надморске висине у станишта као што су клисуре и кањони у чијим „ушушканим“ условима су могле да преживе, а по завршетку Леденог доба постепено су поново почеле да шире своје ареале до граница у којима их данас налазимо.
Врсту Рамонда сербица (Српска рамонда), каже Лазаревић, описао је Јосиф Панчић давне 1874. године на основу биљака које је сакупио на планини Ртањ у Србији.
Додала је да је неколико година касније Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновића, који се из хобија бавио и ботаником, у Јелашничкој клисури и на Сувој планини нашао биљке веома сличне, али не и идентичне овој врсти.
„Пошто није био сигуран да ли се ради о истој или новој врсти, обратио се за помоћ Јосифу Панчићу, који је закључио да су пронашли још једну нову врсту коју 1882. године заједно описују као Рамонда натхалиае у част краљице Наталије Обреновић“, наводи Лазаревић.
Додаје да су обе врсте вишегодишње, спорорастуће и насељавају сличне типове станишта – клисуре и кањоне у брдско-планинским пределима, али и стрме, стеновите планинске стране.
Обе врсте неповољне услове на станишту, као што су недостатак влаге, високе или ниске температуре, преживљавају уласком у анабиозу – физиолошко стање у коме се њихов метаболизам успорава, а надземни органи дехидрирају, тако да губе и до 95 одсто воде.
Када услови на станишту поново постану повољни, оне у року од 48 сати до неколико дана поново успостављају нормалну метаболичку активност и озелењавају, због чега се још називају и „биљке које васкрсавају“ или „биљке феникси“, објашњава Лазаревић.
Она је једна од ауторки изложбе која ће сутра бити отворена у Београду, поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату.
Реч је о изложби „Дани рамонди, васкрсавајућих драгуља Балканског полуострва“ која ће, са почетком у 12 сати, бити отворена у Ботаничкој башти „Јевремовац“.
Посетиоци ће на атрактивним паноима моћи да се упознају са биологијом, екологијом и физиологијом наталијине рамонде и српске рамонде, а биће изложени и живи примерци тих врста.
Изложба ће бити отворена до понедељка, 15. новембра од девет до 16 сати.
Srbija viđena iz svemira na digitalnoj platformi “GeoSrbija”
Преузмите андроид апликацију.
