Danas se sve vrti oko kupoprodaje. Pored osnovnih namirnica i potebština, prodaju se i životni saveti, upakovane laže, telo, iskustva, programi ishrane, kursevi kako da postanete (pa šta god vam padne na pamet) i generalno sve drugo šta možete, ili ne možete, da zamislite.
Kako biste prodali vaš prozivod posežete za svim mogućim marketinškim metodama, a ono što posebno „radi posao“ svakako je advekatan copyright.
Međutim, iako mi ponekad nismo u mogućnosti da shvatimo do kojih sve granica može da dosegne dobar copy, njegovo delovanje je vremenom, brže-bolje, uzelo svoj danak i na pijacama.
Da je bezbrižno vreme, u kome domaćin poskida plodove sa svojih voćki ili okopa svoj krompir i donese ga na pijacu, prošlo, pokazuje činjenica da sve više lokalnih prodavaca pokušava da osmisli način, reklamu ili tekst, po kome će se razlikovati i privući više mušterija od kolege sa tezge pored.
Naravno, iako i dalje postoje oni koji veruju da je dobra cena najverodostojnije oruđe za prizivanje kupaca, sve više ima onih koji veruju da će im njihova dovitljivost nadomestiti onih desetak, dvadesetak dinara, za koliko su njihove kurške skuplje od krušaka sa okolnih tezgi, te ipak dovesti mušterije.
I možemo vam reći, dobar copy zaista radi posao.
Na pijacama možete zateći raznorazne natpise koji će vas, čak i ako ne ispune prvobitnu nameru copy teksta i navedu vas na kupovinu, sigurni smo, barem, nasmejati.
Tako za mekane breskve možete videti odgovarajući tekst koji potvrđuje da se mogu jesti i bez zuba. Smešno vam je? I nama je, ali neki baka i deka upravo uživaju u ovim breskvama, a na kupovinu ih je naveo šaljiv tekst i to što ne znaju gde su zaturili dosadnu protezu.
Prodavci lubenica, ipak, prednjače u duhovitim copy tekstovima. Tako duž pijace često možete naići na natpise: „Lubenicu i ženu prvo probajte, pa tek onda unesite u kuću“, „Lubenica – slatka kao prva ljubav i slađa od tuđe žene“, ili recimo, „Lubenicu i ženu ne možeš izabrati, već samo potrefiti“.
Međutim, prodajni natpisi na kartonskim papirićima iznad voća i povrća ponekad imaju istovremeno ljutit, ali i šaljiv ton, zbog čega neretko možete da naiđete na natpis: „Ne guraj nokte u tikvice“!
Eh, da su ovu mogućnost zabrane imali i prodavci hleba, davno bi se na kraj stalo takozvanim „pipačima“.
Na paradajzu možete videti šaljivu, ali veoma jasnu poruku: „U životu se samo jedna stvar stvrdne od stiskanja, sve ostale omekšaju!“
Verujemo da pored ovog natpisa nikome ne bi palo na pamet da po rukama prebira i pritiska paradajz kako bi se uverio u njegovu zrelost. Ipak, neki prodavci i nisu humoristični, te ovoj problematici staju na put, kratkim i jasnim: „Bez štipanja, udaram po rukama!“
Ne biste verovali, ali čak i ove otvorene pretnje umeju da privuku mušterije na tezgu. Posetioci variraju od onih koji zapravo žele da kupe ono što je na prodaju, do onih koje samo zanima šta je prodavca motivisalo da postavi takav natpis.
Bilo kako bilo, copy zaista radi posao. Paprika kategorisana da je „ljuta kao ljuta žena“ uvek ostane u pamćenju i ljudi se joj se rado vrate.
Sada, kada su se copy i plaćanje bankovnim karticama preselili i na pijac’, ostane da se pitamo da li će uskoro i, takozvani, life coach-evi postati zakupci tezgi, jer da se ne lažemo, pročitati natpis na kartonskom papiriću: „PRODAJEM MAGLU“, ne bi bilo ništa neobično, bar za Novosađane.
Preuzmite android aplikaciju.
