Da li ste čuli za još jedan veoma zanimljiv, ali i redak muzej na evropskom tlu koji se nalazi na teritoriji naše zemlje. U pitanju je Muzej šibica.
Muzej šibica nalazi se u blizini Novog Sada, u Sremskim Karlovcima. Osnovan je ne tako davno, pre devet godina i u njemu se nalazi višedecenijska riznica, ni manje ni više, nego šibica. Danas je muzej, usled prostorne promene, privremeno zatvoren, ali se nadamo da će on uskoro opet biti dostupan za javnost.
Zanimljiva postavka, ove naizgled nebitne stvari, šibice, ipak je podstakla pojedince na očuvanje kolekcinarskih selekcija, u ovom slučaju kutija, natpisa i različitih vrsta šibica.
Njihova vrednost, kako ističe naša sagovornica Jovana Popović Benišek, je višestruka. Mnogi zaboravljaju ulogu šibica u domaćinstvu, pogotovo kada je to nekada bila neophodna stvar.
Kako je nastao Muzej šibica?
Muzej je nastao incijativom Jovane Popović Benišek, koja je i danas zadužena za ovu vrlo neobičnu kolekciju, satkanu od različitih šibica.
Muzej šibica, zvanično je otvoren 2013. godine sa stalnom postavkom u Sremskim Karlovcima. Muzej se prvobitno nalazio u sklopu kuće Jovane Popović Benišek, na adresi Mitropolita Stratimirovića, u Sremskim Karlovcima.
Poslednjih godinu dana muzej je bio prebačen van kuće Jovane Popović Benišek u privatan prostor, u centru Sremskih Karlovaca, međutim usled prostornih promena trenutno se traži prostorna mogućnost za ponovno otvaranje muzeja.
Svakako da se živost ovoj krajnje „neobičnoj i zanimljivoj delatnosti“ duguje osnivaču ove muzejske institucije, Jovani Popović Benišek, koja uz svoje umetničko obrazovanje i likovni doprinos, dodatno podstiče značaj i istorijski kontekst ovog interesantnog hobija nazvanog filumenizam.
Vrednost Muzeja šibica
Zanimljivo je da su ove stare kolekcije šibica, koje su vremenom nadopunjavane, sačuvale sećanja na neke od najlepših decenija prošlog veka i slikovito prikazale mnoge događaje i ličnosti, od onih filmskih pa do političkih.
Razni motivi na kutijama, forme šibica i svakojake zbirke zajedno čine jedinstvenost ove muzejske riznice, koja se uz to može pohvaliti i kao retka.
Muzej šibica jedinstven je muzej u ovom delu Evrope, ali i šire. Postoji još samo jedan, gradski, Muzej šibica u Evropi, tačnije u Švedskoj, podignut na mestu gde se nekada otvorila prva fabrika šibica.
Sa umetničke strane vrednost ove jedinstvene kolekcije nisu samo različite vrste šibica, već i kutije o kojima se može posebno praviti izložba sa naglaskom na njihvovu estetičku i funkcionalnu stranu.
Danas ovaj muzej broji preko 40.000 eksponata, a njegov čuvar, gospođa Popović Benišek ističe da su svi donatori kolekcija šibica, koji su obogatili ovaj fond, zabeleženi u inventarnu knjigu Muzeja.
Jedan deo kolekcije šibica Jovane Popović Benišek, čine i šibice koje je ona dobila od nekadašnje glumice Jasne Novak.
Društveni kontekst Muzeja šibica
Poseta Muzeju šibica, kada se muzej opet prostorno smesti, preporučljiva je svakome ko zaluta u Sremske Karlovce, kao jedno od zaista nezaobilaznih mesta za videti.
Pored toga, Muzej nas upoznaje i sa istorijom ove muzejske kolekcije, pričama i dogodovštinama, kao i interesima i budućim poduhvatima ovog šarmantnog mesta.
Ono što je i bila incijativa ostvarenja nečega ovako krajnje neobičnog jeste što je to zaista jedna retka i lepa priča, priča o nečemu naizgled prolaznom, o šibici, o tome kako je ranije ona bila neophodna i kako su zbog te nepophodnosti marketing, firme koje su proizvodile šibice pa čak vidimo i ljudi, pridavali veliki značaj.
Naime, prve šibice pravljene su bez tipografije sve do 50-ih godina prošlog veka kada su se ljudi dosetili da šibica može da se reklamira. U tom trenutku ne postoji digitalni svet kakav ga mi danas poznajemo, ali potreba da se posreduje informacijama među širim narodnim masama načinio je od šibice jednu vrstu posrednika, odnosno šibice su tada postale jedna vrsta „medija“.
Naravno dizajn kutije šibica govori mnogo više, on govori, ne samo jednim reklamnim, već i medijskim jezikom kojim su se nekada prenosile najrazličite poruke, od onih posleratnih pa sve do ekoloških, političkih, ali i komercijalnih.
Zaista se svi nadamo, da će biti prilike, kada se Muzej opet smesti na neku stalnu adresu, da ga posetite, i obavezno obratite pažnju jer sem vizuelne priče imate priliku da saznate mnogo više o društveno-istorijskim naznakama jednog vremena i društva.
Preuzmite android aplikaciju.
