Koliko god to danas mlađim generacijama nezamislivo izgledalo, centralni trg u Novom Sadu, Trg slobode, jedno vreme je služio kao parking.
Doduše, na samom Trgu slobode nekada je bilo prvo stajalište za fijakere u Novom Sadu, a kasnije, kada su automobili zamenili fijakere, u neposrednoj blizini, u Ulici kralja Aleksandra je otvoreno prvo taksi stajalište u gradu.
Kasnije su došli tramvaji. Postojale su dve linije – takozvana bela linija koja je išla od Futoške kapije duž Temerinske ulice, pored Vladičanskog dvora kroz centar grada, prema banji i bolnici, gde je bio kraj linije i druga, zelena koja je išla od železničke stanice (koja je tada bila na mestu današnje Limanske pijace), kroz Železničku, Zmaj Jovinu i Dunavsku ulicu, sve do obale Dunava.
Posle Drugog svetskog rata i obnove koja je usledila, a sa porastom životnog standarda i povećanjem broja stanovnika Novog Sada, porastao je i broj četvorotočkaša u gradu. Tada je kompletno gradsko jezgro bilo otvoreno za odvijanje saobraćaja, a i mnoge autobuske linije su ovuda prolazile.
Malo je reći da je tada i Trg slobode pretvoren u veliko parkiralište, baš kao i Ulica kralja Aleksandra, a od silnih automobila se jedva prolazilo centrom grada.
Tada su gradski urbanisti razmatrali mogućnost da se sa Mosta maršala Tita (Varadinskog mosta) sav saobraćaj preusmeri u Dunavsku ulicu, čime bi sam centar Novog Sada ponovo postao važan putni pravac, kao što je u prošlosti i bio.
Srećom, od tih ideja se odustalo i početkom sedamdesetih godina izgrađen je produžetak Bulevara maršala Tita (danas Bulevar Mihajla Pupina), te je na taj način sačuvano najuže gradsko jezgro. Bar donekle…
Naime, saobraćaj je i dalje nastavio da se odvija najužim gradskim jezgrom, što će u narednim decenijama ostaviti traga na fasadama i temeljima kuća u centru Novog Sada.
Osim automobila, Dunavskom, Zmaj Jovinom i okolnim ulicama tutnjali su i teški kamioni i autobusi. Na Trifkovićevom trgu je tada bila polazna stanica mnogih autobuskih linija, pa su ih trase vodile kroz najuže gradsko jezgro.
Ovo će trajati sve do početka osamdesetih godina 20. veka, a onda je usledila promena, kada je na snagu stupila odredba kojom se izmešta sav motorni saobraćaj iz najužeg gradskog jezgra.
Odlukama Grada Novog Sada danas u pešačku zonu spadaju Pozorišni trg, Trg slobode, Zmaj Jovina, Kralja Aleksandra, Gimnazijska, Laze Telečkog, Mite Ružića, Katolička porta, te delovi Miletićeve, Pašićeve, Dunavske, Modenine, Njegoševe i Poštanske, a u planu je da se ona dalje proširi na još neke ulice u centru grada.
Najnovija pešačka zona u Novom Sadu sasvim izvesno bi trebao da postane Almaški kraj, gde su u toku opsežni radovi na rekonstrukciji kuća i ulica.
S tim u vezi, u planu je izmeštanje glavnih tranzitnih pravaca iz centralnog dela na obodne delove kulturno-istorijske celine, kao i uvođenje biciklističkog saobraćaja kako bi se ovaj deo lakše povezao sa ostalim delovima grada.
Takođe, pešačka zona u Novom Sadu bi trebalo da bude proširena oko Sokolskog doma u centru grada i na Podgrađe Petrovaradinske tvrđave, ali će se na ovo sačekati još neko vreme.
Iako je u uložen veliki trud i situacija je neuporedivo bolja nego pre, treba imati u vidu da se nismo rešili „točkaša“ u najužem gradskom jezgru, ali i da pešačke zone nisu ekskluzivno rezervisane samo za pešake, pa je posebnim rešenjima i odlukama definisano ko i pod kojim uslovima sme da vozilom uđe u pešačku zonu.
U ovu grupu osim motornih vozila spadaju bicikli i trotineti, kojima je omogućeno kretanje tzv. „biciklističkim koridorom“ i to u ulicama Njegoševoj, Modene i na Pozorišnom trgu, brzinom ograničenom na brzinu kretanja pešaka.
Osim toga, sa izgradnjom novih podzemnih garaža u Ulici Modene i ispred zgrade Banovine steći će se uslovi za popuštanje „omče oko vrata“ gradskog jezgra, koju danas čini parkiranje u centru grada, a istovremeno će se steći i uslovi za proširenje pešačke zone.
Pešačke zone su jedinstven koncept koji predstavlja ogroman turistički i ekonomski potencijal, kao i priliku da se sačuva istorija Novog Sada za buduće generacije, te doprinese humanijem načinu života u gradu.
Preuzmite android aplikaciju.
