Књижевник Бошко Петровић у уметничким круговима остао је упамћен по својим песмама, а у Новом Саду као један од људи који су допринели у руковођењу најзначајније књижевне институције – Матице српске.
Дела Бошка Петровића стекла су бројна признања, а током свог живота, поред песама, Петровић је дао значајан допринос и као редован члан Српске академије наука и уметности.
Ко је био Бошко Петровић?
Бошко Петровић је био дугогодишњи житељ Новог Сада, књижевник, уредник, председник Матице српске и члан САНУ. Родом из Великог Варадина, рођен 7. јануара 1915. године.
Умро је у 86. години, 2001. године. Живот га је навео да се у Новом Саду настани на дуже и да Новом Саду остави допринос и то кроз његову најзначајнију институцију, Матицу српску.
Иако је његов живот био турбулентан, након Другог светског рата, на животном пољу Петровић је био веома благотворан. Наиме, у Новом Саду је завршио своје средњошколско образовање, а након тога је у Београду завршио студије немачког језика и књижевности. У међувремену, у току Другог светског рата одслужио је војни рок и 1941. године је регрутован за борбу против нациста. У то време је био заробљен и био одведен у војно заробљеништво у немачки логор. Након његовог ослобађања исте те године, вратио се у Нови Сад и почео да ради на књижевној обнови.
Петровићев посебан допринос Матици српској
У току ратних година, Петровић се залагао за обнову библиотека, али и правио своје прве књижевне подухвате. Након завршетка рата постао је и новинар, писајући за локалне дневне новине, са посебним освртом на културна и књижевна дешавања. Тих година је постао и уредник једне издавачке куће, а недуго након тога и уредник Издавачке куће Матице српске.
У пероду 5о-их година 20. века добио је признање за најбољу књигу поезије – Змајеву награду. У питању је била књига Лагано промичу облаци.
Наводи се да је у Издавачкој кући Матице српске поред издавачке палице, Петровић кратко имао и директорску улогу. Поред Издавачке куће Матице српске, он је био и у Уредништву Летописа Матице српске.
1963. године његов ангажман на пољу културе и књижевности у граду је препознат па му је додељена Октобарска награда Града Новог Сада.
Секретар Матице српске био је десет година, а у једном периоду и директор Матице српске. За почасног члана Матице српске и доживотног председика Матице српске изабран је након пензионисања.
Поред његовог великог ангажмана у Матици српској, Бошко Петровић је био и редован члан Српске академије науке и уметности у одељењу за језик и књижевност.
Ангажман и рад на пољу књижевнности
Током руковођења допринос Петровића био је велики. Осим што се залагао за издаваштво књига водећих српских песника и писаца, трудио се да Матица одоли свим изазовима и задржи своју примарну функцију.
Ипак, оно по чему се највише познаје Бошко Петровић јесте његова поезија.
Као младић почео је да пише своје прве стихове, а врло брзо са двадесет и нешто година је већ почео да их објављује. Из тог периода позната је песма „Масариково пролеће“, а затим касније књига песама Земља и море.
Од 1960. године па надаље само се ређају Петровићева књижевна дела. Треба истаћи да је поред песама, које је писао у већем броју, он писао и прозу. Тако су позната његова дела Дневник немачког војника, Певач и Долазак на крај лета.
Песме које је објављивао за време свог живота сабрана су касније у књижевна дела.
За многе од њих добијао је вредне награде, а посебно се истичу: Вукова награда, награда Лаза Костић, награда Милица Стојадиновић Српскиња, награда Карољ Сирмаи, награду Павле Марковић Адамов за животно дело, награда за животно дело Друштва књижевника Војводине, итд.
Како је завришио студије Немачког језика и књижевности, поред књижевног стваралаштва, Бошко Петровић се бавио и преводилачком делатношћу. Преводио је неке од најпознатијих немачких књижевних дела на српски језик.
Najpoznatiji umetnici iz Novog Sada – kompozitor Stevan Divjaković
Преузмите андроид апликацију.
