Svaki građanin Srbije ponaosob vuče neki stereotip koji se vezuje za njega u zavisnosti od mesta gde je imao sreću ili nesreću da se rodi i živi. Tako za Beograđane kažemo da su umišljeni, Piroćanci su škrti na parama, u Vranje nema laganje, a kakvi su Novosađani?
Ono što nas zapravo suštinski razlikuje od drugih jeste ta kulturološka nadmenost koju, čak iako nam se ne dopada da nas tako karakterišu, ne možemo da poreknemo.
Konkretno, sve one koji nisu izvorni Novosađani nazivamo dođošima, i ne propuštamo ni jednu priliku da napravimo tu razliku između njih i nas. Za njih se pretpostavlja da nisu dovoljno kulturni i obrazovani, te da su svu nekulturu koju vidimo na našim ulicama doneli upravo oni.
Ko su ti, istinski, pravi Novosađani?
Postoji jedna priča o Lali koga je zaustavio saobraćajni policajac i uredno mu zatraživši dokumente upitao ga kuda je pošao, na šta mu Lala odgovori: “Ma ja idem di ja ‘oću!“
“E sad neću ni kako ja hoću“ – Svakako je teza koja najbolje oslikava naš pobunjenički mentalitet i inat koji nas krasi za zericu više nego stanovnike drugih gradova.
U Novom Sadu je sve nekako sporije…
Čak i sat na Petrovaradinskoj tvrđavi kada malo zahladni počne da kasni sa prikazom vremena, a kako nećemo i mi. Za sve se ima vremena, a i ako se zakasni nije greda, što bi rekli Novosađani.
Ovo nije neka preterano loša osobina ako nas pitate, ali za one koji su konstantno u trci sa vremenom, često ume da bude trn u oku. Ipak, mi kao građani sa izrazitim osećajem za kulturu znamo da je opravdano kasniti petnaestak minuta, i toga se veoma pridržavamo!
Dakle, ustanovili smo da smo pomalo umišljeni, flegmatični kada se radi o tuđem vremenu, prilično tvrdoglavi i kritični, te smo odlučili da je krajnje vreme da postanemo i samokritični i priznamo ove odlike i sebi i drugima.
Ipak, to ne znači da ćemo se promeniti. Olajavanje i pametovanje kako bismo mi nešto bolje uradili od drugih i dalje će ostati omiljeni hobi koji nas suštinski razlikuje od Beograda gde ljude ni ne zanimaju tuđi životi.
Bilo kako bilo, držaćemo se ovoga našeg laloškog stila života uz sve mane koje nas krase, jer to je jedini način da odnosi između naših sugrađana potpuno ne zahladne i da se komšija zanima za komšiju, makar se ta zanimacija svodila samo na to šta mu je u kesi kada se vraća iz prodavnice.
Preuzmite androidaplikaciju.
