Srpski teniser Novak Đoković je sinoć osvojio svoju petu Laureus nagradu za najboljeg sportistu sveta u prethodnoj godini. Najbolji teniser sveta u prethodnoj takmičarskoj sezoni je osvojio tri grend slema i tako postao rekorder po osvojenim turnirima serije 2.000 sa 24 titule.
Pored osvajanja Australijan opena, Rolan Garosa i Ju-es opena, Đoković je prošle sezone podigao pobednički pehar i u Adelejdu, Sinsinatiju, Parizu, kao i na završnom mastersu u Torinu. Tako je, već statistički neprikosnoven najbolji teniser sveta, dodao još jednu Laureus nagradu u svoje vitrine, zajedno sa onim osvojenim 2013, 2015, 2016. i 2019. godine.
Iako je Srbin osvojio sve moguće turnire na teniskom terenu (osim Olimpijskih igara), postoji prestižna nagrada iz sveta tenisa, koja nije u Đokovićevoj kolekciji. Kada se priloži činjenica da se ona dodeljuje po glasanju ATP organizacije i igrača, možda ni ne čudi zašto je Novak nikada nije dobio.
Reč je o priznanju koje se izdaje od 1977. godine i koje od 1996. godine nosi naziv po švedskom teniseru Stefanu Edbergu. ATP organizacija opisuje Stefan Edberg nagradu za sportsko ponašanje, kao priznanje koje prepoznaje poštenu igru, profesionalizam i integritet na terenu i van njega.
Iako ona nosi ime po Šveđaninu koji ju je osvojio pet puta, apsolutni rekorder u ovom segmentu je Rodžer Federer, kome je čak 13 puta uručeno ovo priznanje. Rafael Nadal je ovu nagradu „zaslužio“ u pet navrata. Prošle godine njegov zemljak, Karlos Alkaras je podigao svoju prvu.
U tabeli ispod možete da pogledate osvajače ove nagrade od 1996. godine, kada je nagrada ponela sadašnji naziv.
Tenisere za dobijanje Stefan Edberg nagrade za sportsko ponašanje nominuje ATP, a aktivni igrači zatim glasaju za nekog od ponuđenih kolega. Činjenica da je Novak Đoković nije osvojio u 20 godina profesionalne karijere je začuđujuća, ali činjenica da su je od 2004 -2022. godine (kada je uručena Kasperu Rudu) dobijali samo Rodžer Federer i Rafael Nadal je poražavajuća za teniski svet.
Novak je često kritikovan za svoje ponašanje na teniskim terenima, kako zbog lomljenja reketa, tako i zbog rasprave sa publikom, koja je po pravilu protiv Srbina. Međutim, ove stvari se dešavaju učestalo i ostalim teniserima koji se nalaze na listi dobitnika, ali najveća nepravda leži u činjenici da se ona izdaje i za ponašanje van terena, gde je Novak uvek bio korektan u svojim izjavama, čak i tokom najtežih momenata u karijeri, a bilo ih je mnogo…
Nije potrebno ni pominjati koliki je Novak humanitarac i koliko je pomogao, kako svom narodu, tako i inostranim zemljama u teškim trenucima (jedan od primera je donacija gradu Bergamu u Italiji, koji je bio snažno pogođen Kovid 19 virusom).
Sa druge strane, Đokovićeve kolege sa liste dobitnika Stefan Edberg nagrada, su tokom godina imale nekolicinu neprimerenih izjava koje ne priliče profesionalnim sportistima.
Federer je 2008. osvojio svoje peto priznanje za sportsko ponašanje. Iste godine na turniru u Monte Karlu Šfajcarac je ućutkivao Novakove roditelje na tribinama, u pauzi između poena.
Sledeće godine Federer je „odbranio“ ovu titulu, verovatno izjavom na račun Đokovića, nakon meča u kojem Švajcarac nije ni učestvovao, kada je srpski teniser zbog povrede predao meč Endiju Rodiku.
Imao je Rodžer i u nastavku svoje karijere kontroveznih izjava na račun srpskog, ali i drugih tenisera. Nakon poraza u polufinalu Ju-es opena 2011. godine, na konferenciji za medije je izjavio da je Novak „ošamario“ lopticu u odlučujućem poenu meča, aludirajući na to da je sreća odvela srpskog tenisera u finale.
Rafael Nadal je takođe imao svoje momente koji ne priliče dobitniku nagrade za „fair play“. Poput švajcarskog kolege, većina je bila na račun Novaka Đokovića.
Ostaće zapamćeno i da Španac 2022. godine, kada je čitav zapadni svet bio protiv Novaka Đokovića zbog dešavanja na Australijan openu, nije stao uz svog kolegu i tenisera sa kojim je odigrao najviše mečeva u karijeri.
Novak Đoković je sa druge strane uvek sa poštovanjem pričao o svojim najvećim rivalima i u pobedama i u porazima.
Paralelno sa (uspešnom) borbom za status najboljeg tenisera svih vremena, Novak Đoković vodi i borbu za poboljšanje uslova rada za profesionalne tenisere. Zajedno sa Vasekom Pospišilom 2016. godine osnovao je „Udruženje profesionalnih igrača tenisa“ (PTPA) koje ukazuje na nelogičnosti u radu ATP i koje se bori za veća prava igrača i za veća primanja nižerangiranih tenisera.
Verovatno se delom i u ovome krije razlog, zašto Novak nikada nije podigao Stefan Edberg nagradu. Ipak, najveći razlog je verovatno Đoković dao u svom odgovoru, nakon osvajanja 24. titule grend slema u Njujorku, kada je upitan da li vidi sebe kao najvećeg sportistu svih vremena.
„Činjenica jeste jedna – da nisam iz Srbije, pre mnogo godina bih bio dignut u nebesa u sportskom nivou, pogotovo u zapadnom svetu. No, dobro, to je deo mog životnog putovanja, ja sam zahvalan na tome što dolazim iz Srbije, to mi daje veru i nadu – zato je sve ovo što postižem još slađe i još više me ispunjava, a vi pišite ono što mislite“, naveo je Đoković.
Preuzmite android aplikaciju.