Српски тенисер Новак Ђоковић је синоћ освојио своју пету Лауреус награду за најбољег спортисту света у претходној години. Најбољи тенисер света у претходној такмичарској сезони је освојио три гренд слема и тако постао рекордер по освојеним турнирима серије 2.000 са 24 титуле.
Поред освајања Аустралијан опена, Ролан Гароса и Ју-ес опена, Ђоковић је прошле сезоне подигао победнички пехар и у Аделејду, Синсинатију, Паризу, као и на завршном мастерсу у Торину. Тако је, већ статистички неприкосновен најбољи тенисер света, додао још једну Лауреус награду у своје витринe, заједно са оним освојеним 2013, 2015, 2016. и 2019. године.
Иако је Србин освојио све могуће турнире на тениском терену (осим Олимпијских игара), постоји престижна награда из света тениса, која није у Ђоковићевој колекцији. Када се приложи чињеница да се она додељује по гласању АТП организације и играча, можда ни не чуди зашто је Новак никада није добио.
Реч је о признању које се издаје од 1977. године и које од 1996. године носи назив по шведском тенисеру Стефану Едбергу. АТП организација описује Стефан Едберг награду за спортско понашање, као признање које препознаје поштену игру, професионализам и интегритет на терену и ван њега.
Иако она носи име по Швеђанину који ју је освојио пет пута, апсолутни рекордер у овом сегменту је Роџер Федерер, коме је чак 13 пута уручено ово признање. Рафаел Надал је ову награду „заслужио“ у пет наврата. Прошле године његов земљак, Карлос Алкарас је подигао своју прву.
У табели испод можете да погледате освајаче ове награде од 1996. године, када је награда понела садашњи назив.
| ↓ Стефан Едберг награда за спортско понашање ↓ | |
|---|---|
| 1996 |  Алекс Коређа |
| 1997 |  Патрик Рафтер |
| 1998 | Алекс Коређа (2) |
| 1999 | Патрик Рафтер (2) |
| 2000 | Патрик Рафтер (3) |
| 2001 | Патрик Рафтер (4) |
| 2002 |  Парадорн Сричапан |
| 2003 | Парадорн Сричапан (2) |
| 2004 |  Роџер Федерер |
| 2005 | Роџер Федерер (2) |
| 2006 | Роџер Федерер (3) |
| 2007 | Роџер Федерер (4) |
| 2008 | Роџер Федерер (5) |
| 2009 | Роџер Федерер (6) |
| 2010 | Рафаел Надал |
| 2011 | Роџер Федерер (7) |
| 2012 | Роџер Федерер (8) |
| 2013 | Роџер Федерер (9) |
| 2014 | Роџер Федерер (10) |
| 2015 | Роџер Федерер (11) |
| 2016 | Роџер Федерер (12) |
| 2017 | Роџер Федерер (13) |
| 2018 | Рафаел Надал (2) |
| 2019 | Рафаел Надал (3) |
| 2020 | Рафаел Надал (4) |
| 2021 | Рафаел Надал (5) |
| 2022 |  Каспер Руд |
| 2023 | Карлос Алкарас |
Тенисере за добијање Стефан Едберг награде за спортско понашање номинује АТП, а активни играчи затим гласају за неког од понуђених колега. Чињеница да је Новак Ђоковић није освојио у 20 година професионалне каријере је зачуђујућа, али чињеница да су је од 2004 -2022. године (када је уручена Касперу Руду) добијали само Роџер Федерер и Рафаел Надал је поражавајућа за тениски свет.
Новак је често критикован за своје понашање на тениским теренима, како због ломљења рекета, тако и због расправе са публиком, која је по правилу против Србина. Међутим, ове ствари се дешавају учестало и осталим тенисерима који се налазе на листи добитника, али највећа неправда лежи у чињеници да се она издаје и за понашање ван терена, где је Новак увек био коректан у својим изјавама, чак и током најтежих момената у каријери, а било их је много…
Није потребно ни помињати колики је Новак хуманитарац и колико је помогао, како свом народу, тако и иностраним земљама у тешким тренуцима (један од примера је донација граду Бергаму у Италији, који је био снажно погођен Ковид 19 вирусом).
Са друге стране, Ђоковићеве колеге са листе добитника Стефан Едберг награда, су током година имале неколицину непримерених изјава које не приличе професионалним спортистима.
Федерер је 2008. освојио своје пето признање за спортско понашање. Исте године на турниру у Монте Карлу Шфајцарац је ућуткивао Новакове родитеље на трибинама, у паузи између поена.
Следеће године Федерер је „одбранио“ ову титулу, вероватно изјавом на рачун Ђоковића, након меча у којем Швајцарац није ни учествовао, када је српски тенисер због повреде предао меч Ендију Родику.
Имао је Роџер и у наставку своје каријере контровезних изјава на рачун српског, али и других тенисера. Након пораза у полуфиналу Ју-ес опена 2011. године, на конференцији за медије је изјавио да је Новак „ошамарио“ лоптицу у одлучујућем поену меча, алудирајући на то да је срећа одвела српског тенисера у финале.
Рафаел Надал је такође имао своје моменте који не приличе добитнику награде за „fair play“. Попут швајцарског колеге, већина је била на рачун Новака Ђоковића.
Остаће запамћено и да Шпанац 2022. године, када је читав западни свет био против Новака Ђоковића због дешавања на Аустралијан опену, није стао уз свог колегу и тенисера са којим је одиграо највише мечева у каријери.
Новак Ђоковић је са друге стране увек са поштовањем причао о својим највећим ривалима и у победама и у поразима.
Паралелно са (успешном) борбом за статус најбољег тенисера свих времена, Новак Ђоковић води и борбу за побољшање услова рада за професионалне тенисере. Заједно са Васеком Поспишилом 2016. године основао је „Удружење професионалних играча тениса“ (PTPA) које указује на нелогичности у раду АТП и које се бори за већа права играча и за већа примања нижерангираних тенисера.
Вероватно се делом и у овоме крије разлог, зашто Новак никада није подигао Стефан Едберг награду. Ипак, највећи разлог је вероватно Ђоковић дао у свом одговору, након освајања 24. титуле гренд слема у Њујорку, када је упитан да ли види себе као највећег спортисту свих времена.
„Чињеница јесте једна – да нисам из Србије, пре много година бих био дигнут у небеса у спортском нивоу, поготово у западном свету. Но, добро, то је део мог животног путовања, ја сам захвалан на томе што долазим из Србије, то ми даје веру и наду – зато је све ово што постижем још слађе и још више ме испуњава, а ви пишите оно што мислите“, навео је Ђоковић.
Преузмите андроид апликацију.
