У светлу посете председника Александра Вучића Француској 7. и 8. априла ове године, међу многим важним питањима о којима ће бити речи, по значају за безбедност Р. Србије издваја се питање набавке вишенаменских борбених авиона. Србија је у више наврата изразила жељу да набави ескадрилу од 12 летелица типа Рафал Ф4, те су са француском страном постигнути најважнији договори и убрзо се очекује потписивање уговора.
Рафал Ф4 – понос француског неба
Вишенаменски борбени авион Рафал производ је француске приватне компаније Дасо (Dassault) и представљају једну од најсавременијих летелица на тржишту. Припадају тзв. 4++ (односно 4.5) генерацији борбених авиона, што би значило да су технолошки напреднији само авиони 5. генерације. Од њих су до сада у значајним броју оперативни само амерички Ф-35 и Ф-22, а бити за корак иза ваздухопловства САД велики је искорак за малу европску земљу.
Рафал Ф4 одликује се најсавременијом електроником и радарским системом (АЕСА радар домета преко 200км). Комбинација канара и делта крила даје му одличне маневарске способности како при великим, тако и при малим брзинама. Иако по димензијама припада класи мањих и лакших ловаца (Ф-16, МиГ-29, Грипен…) има заиста импресивну носивост од скоро 9 тона која га по количини наоружања ставља у ранг знатно већих летелица попут Ф-15 или Су-35. У изради Рафала Ф4 користе се композит и специјални премази, који уз одређена конструкцијска решења значајно смањују радарски одраз авиона и дају му „стелт“ карактеристике.
Шта Рафал нуди Војсци Србије?
Тренутна ловачка компонента РВ Војске Србије сачињена је од модернизованих МиГ-29СМ, који су представљали одлично прелазно решења пре десетак година како би се спречило гашење ловачке авијације. Ипак, летне карактеристике ових авиона истичу у периоду 2035-2037. године, те је као гарант безбедности нашег неба у наредних 30 година потребно набавити нове апарате. Рафал Ф4 свакако представља неупоредив генерацијски скок у односу на МиГ-ове, и даје ваздухопловству капацитете какве никада пре није имало. Говоримо пре свега о домету и способности радара, наоружања ваздух-ваздух и ваздух-земља, софистицираној електроници и системима комуникације и навођења, отпорности на ометање, раној детекцији претње, смањеном радарском одразу…
Остаје да видимо какво ће наоружање бити набављено уз Рафале, обзиром да пакет наоружања производи међународни конгломерат који сем Француза укључује и Немце, Италијане и Британце. Највероватније да ракете ваздух-ваздух дугог домета Метеор (до 200 км) неће бити испоручене ни Хрватској ни Србији због „мира у кући“, а исти случај је и са крстарећим ракетама Скалп ЕГ. И поред тога, наоружање у виду ракета ваздух-ваздух MICA (70+ км), навођених бомби ААSM Hammer и др. представљаће значајан скок у капацитету наше одбране.
Шта тачно купујемо и колико би то коштало?
У овом контексту важно је што Србија набавља фабрички нове летелице. На пример Хрватска је 2021. потписала набавку 12 половних Рафала Ф3, дакле нешто старије верзије, коју ће у коначници платити око 1,2 милијарде евра. Шансу за набавку половних Рафала искористила је и Грчка, али је француско вадухопловство након избијања рата у Украјини 2022. одлучило да више не нуди половне летелице.
Србија би стога била први корисник новог Рафала Ф4 у Европи, с обзиром да је и сама Француска тек почетком ове године почела да уводи Ф4 у оперативну употребу. Према до сада познатим подацима уговор за 12 авиона (10 једноседа и 2 двоседа) би износио око 3 милијарде евра. Цифра је заиста импозантна, али ако узмемо у обзир да Уједињени Арапски Емирати плаћају 80 наручених Рафала Ф4 по комаду преко 250 милиона евра, видимо да је цена упоредива. Наравно, у овај пакет улази наоружање, обука и сва пропратна инфраструктура.
Избор и алтернатива
Многи постављају питање цене, па ваља и то анализирати. Наиме, тачно је да су неке земље напредније авионе Ф-35А платиле јефтиније, рецимо у случају Израела око 205 милиона долара по комаду. Такође земље попут Грчке и Бугарске су нове Ф-16, који су ипак нешто инфериорнији од Рафала Ф4, платиле око 180 милиона. Оно на шта се у целој причи заборавља, јесте да за разлику од ових земаља Србија није члан НАТО нити стратешки савезник САД, те би продаја нових Ф-16 нашој земљи била крајње упитна а цена знатно већа. Набавка Ф-35А у том контексту мисаони је експеримент.
Како геоплитички разлози спречавају набавку из САД, тако практично онемогућавају и било какву реалну алтернативу са Истока. Руске летелице у тренутном контексту не вреди ни разматрати. Кинеска решења попут авиона Ј-10 маме својим одличним односом цене и квалитета, али њихово допремање и пре свега одржавање на територији Србије у тренутном геополитичком моменту круцијална су препрека.
Стога једина могућност доступна Србији јесу европске летелице. Јурофајтер Тајфун (Eurofighter Typhoon) по својим перформансама слабији је од Рафала и изузетно скуп за одржавање, а његову продају морала би да одобри и Велика Британија што није вероватно. Шведски Грипен Е био би одлично решење за потребе Србије али Шведска из политичких разлога одбија продају ових авиона, због чега већ десет година не остварују извозни успех.
На крају, јасно је да набавка Рафала Ф4 представља за Србију најреалније решење у датом тренутку, а уз то војна струка наше земље управо овај авион види као технички најпожељнији. Рафал је истински вишенаменски авион који испуњава све задатке потребне оружаним снагама, а уз то доказан у реалним борбеним задацима. Уколико би уговор ускоро био потписан испорука би се остварила током предстојеће деценије, управо на време да Рафали замене МиГ-ове у потребном року.
Ова набавка значи улагање у одбрану наше земље какво не памти скорија историја. Показује се да одговорна политика стабилности и економског развоја даје резултате и омогућава развој и одбрамбених капацитета какви су до пре десетак година били само мисаона именица.
Аутор: Михајло Олујић
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Mihajlo Olujić: Ključne garancije i tragične nedorečenosti – politička analiza Rezolucije 1244
Преузмите андроид апликацију.
