Visoke temperature nisu ono sa čim se suočava samo Srbija, tu su i druge zemlje u Evropi. Na udaru je Mediteran čiji vreo vazduh sa Afrike još više prodire i izaziva porast i ovako visokih temperatura.
Koje su prognoze i da li nas u budućnosti čeka neka druga klima, ali i neke druge turističke destinacije za letovanje? Da li je promenom temperatura, toplih zima i vrelih leta, stigla i mogućnost za uzgoj nekih drugih žitarica? Sve su to pitanja na koja meterolozi pokušavaju da odgovore, pogotovo nekoliko poslednjih godina.
Vremenske prognoze za Evropski kontinent
Vremenske prognoze za buduće deceniju kazuju da bi se trend visokih temperatura mogao nastaviti. Naime, Svetska meteorološka organizacija kazuje da se evropski kontinent neprestalno zagreva. Predviđa se da će globalno zagrevanje ići i do 1,5 stepeni. Takođe, Svetska meteorološka organizacija je dala prognozu da će verovatno jedna od narednih pet godina biti najtoplija u istoriji, nadmašujući prethodnu 2023. godinu koja drži rekord.
Ono što je zanimljivo takođe, jeste da je predviđanja za Evropu, odnosno evropski kontinent, gde se očekuje promena klime. Za većinu evropskih zemalja ovo bi značilo prilagođavanje na nove vremenske uslove.
U merenju koje je vršila Svetska meteorološka organizacija u periodu od skoro poslednjih 12 meseci (juna 2023. – maja 2024. godine) zabeleženo je da je su najtopliji do sada.
Na mediteranu, ali i u Srbiji, temperature su veće nego što su bile ranijih godina. Na Siciliji gde je zabeležena temperatura od 48.8 stepeni 2021. godine, temperature trenutno idu do 40 stepeni, što nije začuđujuće jer su prvi na udaru toplog afričkog vazduha.
I u Grčkoj je takođe, 2007. godine zabeleženo rekordinih 48 stepeni celzijusa, a trenutne temperature idu do 35 stepeni. Ono što je zanimljivo jeste da se svim letovalištima u našoj blizini predviđa u budućnosti i temperatura do 50 stepeni, što će znatno da utiče na planiranje letovanja.
Mediteranske zemlje bi u budućnosti mogle, baš poput vrele Afrike, da prima turiste van letnje sezone, u prolećnim i jesenjim terminima, jer po svemu sudeći stiže tropska klima.
Srbija i uzgoj
Ono što odlikuje Srbiju jeste plodna zemlja na kojoj se gaje brojne kulture. Na severu zemlje uspevaju žitarice poput kukuruza, pšenice, suncukreta, ječma…U zapadnoj Srbiji gaji se voće, pretežno maline, na istoku vinova loza. Kako dolazi do sve većih temperatura, suša i manjka kiše Srbija bi se uskoro mogla okrenuti nekim kulturama koje baš i nisu bile rodne kod nas. Smokve sve više imaju roda, a masline takođe postaju interesantne. Pored maslina tu je i limun, kao i čuvena banana koja već na nekoliko mesta se uzgaja u Srbiji.
Preuzmite android aplikaciju.
