Spoljne temperature ovih dana dostižu vrhunac, pa nam je često jedini spas boravak u klimatizovanim prostorima. Međutim, čak ni izlaganje klima uređajima nije potpuno bezopasno.
Da bismo iskoristili najbolje strane klima uređaja, a u isto vreme minimizirali njihov negativan uticaj na naše zdravlje, neophodno je pridržavati se određenih pravila.
Evo na šta treba paziti pri boravku u sobama sa rashladnim klimama i kako one mogu uticati na naše zdravlje. Treba izbegavati izlaganje direktnom hladnom vazduhu i prilagoditi protok vazduha klima-uređaja.
Ukoliko se klima-uređaj ne održava pravilno ili se zloupotrebljava kada je uključen, može doći do širenja mikroorganizama od kojih najopasniji mogu biti uzročnici legionarske bolesti, odnosno atipične upale pluća.
Ima i onih koji su nešto manje ozbiljni, ali podjednako neprijatni kao što su prehlade, glavobolje, upale sinusa i uha, pogoršanje alergija i dermatitisa, kao i bolovi u mišićno-koštanom sistemu.
Ljudi koji su izloženi hladnom vazduhu klima-uređaja vrlo često se žale pre svega na bolove u vratu, rukama, zglobovima i drugim delovima leđa ili oni koji su direktno izloženi strujanju klima uređaja.
Osim toga, ako se vazduh ne vlaži, klima uređaji će ga isušiti, a proces disanja će isušiti našu sluzokožu.
Time se narušava njena ravnoteža i gubi stabilnost, a lakše se dobijaju i ranije pomenute infekcije respiratornog sistema. Međutim, ako su uređaji kvalitetni i ako se menjaju filteri, što bi trebalo da se radi na svaka tri meseca, oni takođe mogu imati blagotvoran efekat na zdravlje, posebno alergičara i astmatičara.
Izbegavajte temperaturni šok za telo
Kako je trenutno nemoguće funkcionisati bez klima uređaja zbog spoljašnjih temperatura. Treba se pridržavati osnovnih pravila u vezi sa njihovom upotrebom. Ovo će minimizirati negativne efekte. Određene grupe ljudi moraju biti posebno oprezne. Pre svega, temperaturu mikroklime, odnosno našeg radnog prostora, kuće ili automobila, treba regulisati spoljašnjom temperaturom. Naše telo dobro podnosi temperaturnu razliku od šest do sedam stepeni Celzijusa. U suprotnom, napuštanje visoko klimatizovanog prostora može dovesti do temperaturnog šoka.
Izlazak na visoke spoljne temperature dovodi do periferne vazodilatacije, što je izuzetno opasno kod osoba sa niskim krvnim pritiskom i osoba koje imaju problema sa cirkulacijom.
Treba izbegavati izlaganje direktnom hladnom vazduhu i prilagoditi protok vazduha, a svakako voditi računa o adekvatnom vlaženju vazduha.
Dakle, razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature treba da bude od pomenutih šest do sedam stepeni Celzijusa, relativna vlažnost vazduha od 40 do 60 odsto, a brzina strujanja vazduha ne sme da prelazi 0,2 m/s, bez direktnog duvanja vazduha na ljudi.koji borave u tim prostorima.
Pored toga, održavanje uređaja na takvoj temperaturi štedi električnu energiju.
Zašto pri visokim temperaturama automobili imaju slabije performanse?
Preuzmite android aplikaciju.
