Спољне температуре ових дана достижу врхунац, па нам је често једини спас боравак у климатизованим просторима. Међутим, чак ни излагање клима уређајима није потпуно безопасно.
Да бисмо искористилi најбоље стране клима уређаја, а у исто време минимизирали њихов негативан утицај на наше здравље, неопходно је придржавати се одређених правила.
Ево на шта треба пазити при боравку у собама са расхладним климама и како оне могу утицати на наше здравље. Треба избегавати излагање директном хладном ваздуху и прилагодити проток ваздуха клима-уређаја.
Уколико се клима-уређај не одржава правилно или се злоупотребљава када је укључен, може доћи до ширења микроорганизама од којих најопаснији могу бити узрочници легионарске болести, односно атипичне упале плућа.
Има и оних који су нешто мање озбиљни, али подједнако непријатни као што су прехладе, главобоље, упале синуса и уха, погоршање алергија и дерматитиса, као и болови у мишићно-коштаном систему.
Људи који су изложени хладном ваздуху клима-уређаја врло често се жале пре свега на болове у врату, рукама, зглобовима и другим деловима леђа или они који су директно изложени струјању клима уређаја.
Осим тога, ако се ваздух не влажи, клима уређаји ће га исушити, а процес дисања ће исушити нашу слузокожу.
Тиме се нарушава њена равнотежа и губи стабилност, а лакше се добијају и раније поменуте инфекције респираторног система. Међутим, ако су уређаји квалитетни и ако се мењају филтери, што би требало да се ради на свака три месеца, они такође могу имати благотворан ефекат на здравље, посебно алергичара и астматичара.
Избегавајте температурни шок за тело
Како је тренутно немогуће функционисати без клима уређаја због спољашњих температура. Треба се придржавати основних правила у вези са њиховом употребом. Ово ће минимизирати негативне ефекте. Одређене групе људи морају бити посебно опрезне. Пре свега, температуру микроклиме, односно нашег радног простора, куће или аутомобила, треба регулисати спољашњом температуром. Наше тело добро подноси температурну разлику од шест до седам степени Целзијуса. У супротном, напуштање високо климатизованог простора може довести до температурног шока.
Излазак на високе спољне температуре доводи до периферне вазодилатације, што је изузетно опасно код особа са ниским крвним притиском и особа које имају проблема са циркулацијом.
Треба избегавати излагање директном хладном ваздуху и прилагодити проток ваздуха, а свакако водити рачуна о адекватном влажењу ваздуха.
Дакле, разлика између спољашње и унутрашње температуре треба да буде од поменутих шест до седам степени Целзијуса, релативна влажност ваздуха од 40 до 60 одсто, а брзина струјања ваздуха не сме да прелази 0,2 м/с, без директног дувања ваздуха на људи.који бораве у тим просторима.
Поред тога, одржавање уређаја на таквој температури штеди електричну енергију.
Зашто при високим температурама аутомобили имају слабије перформансе?
Преузмите андроид апликацију.
