Početna > Svet
Svet

Na današnji dan, 25. septembar

Danas je nedelja, 25. septembar, 268. dan 2022. Do kraja godine ima 97 dana.
Foto: Pexels/NastyaSensei

1493 – Kristifor Kolumbo isplovio je iz luke Kadis na drugo putovanje u Novi svet, koji je otkrio 1492.

1513 – Španski istraživač Vasko Nunjes de Balboa prešao je Panamski zemljouz i postao prvi Evropljanin koji je video Tihi okean.

1555 – Mirom u Augzburgu nemačke protestantske zemlje (luterani) izjednačene su pravno sa rimokatoličkim državama.

1744 – Rođen je pruski kralj Fridrih Vilhelm II, koji je tokom vladavine od 1786. do smrti 1797. sprovodio politiku teritorijalnog širenja zemlje, posebno se okoristivši prilikom druge i treće podele Poljske 1793. i 1795. Od 1792. do 1795. pridružio se Austriji u savezu protiv revolucionarne Francuske.

1823 – Srpskom piscu i jezičkom reformatoru Vuku Karadžiću dodeljen je počasni doktorat Univerziteta u Jeni.

1866 – Rođen je američki biolog i genetičar Tomas Hant Morgan, osnivač genetike, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu

1933. za otkriće funkcije hromozoma u prenošenju naslednih svojstava. Izradio je prve mape položaja gena u hromozomima.

1896 – Rođen je italijanski državnik Alesandro Pertini, predsednik Italije od 1978. do 1985, najpopularniji italijanski političar posle Drugog svetskog rata. Član italijanske Socijalističke partije postao je 1918, niz godina proveo je u fašističkim zatvorima. U Drugom svetskom ratu učestvovao je u pokretu otpora, a potom je bio poslanik i senator. Za šefa države izabran je 1978. i tu dužnost obavljao je do 1985. kada se povukao iz javnog života.

1897 – Rođen je američki pisac Vilijam Fokner, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1949. Prikazivao je društvenu istoriju američkog Juga. Smatra se najvećim američkim prozaistom. Dela: romani „Sartoris“, „Buka i bes“, „Svetlost u avgustu“, „Komarci“, „Medved“, „Konjički gambit“, „Uljez u prašinu“, „Divlje palme“, „Vojnikova plata“, „Starac“, „Gospodska kuća“, „Rekvijem za iskušenicu“, „Lupeži“, „Utočište“, pripovetke „Svetilište“, „Nepobeđeni“.

1897 – Rođen je srpski pisac Aleksandar Vučo, rodonačelnik moderne poezije za decu u srpskoj literaturi. Između dva svetska rata pripadao je pokretu nadrealista. Dela: romani „Gluho doba“ (s Dušanom Matićem), „Koren vida“, „Raspust“, „Mrtve javke“, „Zasluge“, „Poziv na maštanje“, „Omame“, „I tako dalje omame“, „Omame – kraj“, poeme „Humor zaspalo“, „Nemenikuće – Ćirilo i Metodije“, „Mastodonti“, zbirke pesama „Krov nad prozorom“, „Ako se još jednom setim“, „Pesme“, „Alge“, „Momak i po hoću da budem“.

1906 – Rođen je ruski kompozitor Dmitrij Šostakovič, član Srpske akademije nauka i umetnosti, čije kompozicije su čvrsto povezane sa ruskom muzičkom tradicijom. Napisao je monumentalnu „Petu simfoniju“, a u najtežim danima nemačke blokade Lenjingrada (danas Sankt Peterburg) u Drugom svetskom ratu „Sedmu  (Lenjingradsku) simfoniju“. Ostala dela: opere „Nos“, „Ledi Makbe“  Mcenskog okruga (Katarina Izmajlovna)“, oratorijum „Šume pevaju“, simfonije, koncerti, kamerna muzika.

1932 – Španskoj pokrajini Kataloniji data je autonomija, koja će biti ukinuta odmah posle pada republike.

1940 – U okupiranoj Norveškoj Nemci su u Drugom svetskom ratu ustoličili vladu vođe norveških nacista Vidkuna Kvislinga, čije je ime postalo sinonim izdajstva. Kvisling je 1945. osuđen na smrt i streljan.

1942 – U Bosanskom Petrovcu u Drugom svetskom ratu je održan prvi kongres lekara partizana i sanitetskih radnika Jugoslavije, sa kojeg je upućen poziv lekarima i studentima medicine da se priključe borbi protiv okupatora.

1943 – Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Smolensk, jedno od poslednjih značajnih uporišta nemačkih nacističkih snaga na teritoriji Sovjetskog Saveza.

1956 – U upotrebu je pušten prvi transatlantski telefonski kablovski sistem, postavljen između Obena u Škotskoj i Njufaundlenda u Kanadi.

1959 – Na predsednika vlade Šri Lanke Solomona Bandaranaikea u Kolombu je izvršio atentat jedan budistički kaluđer. Bandaranaike je dan kasnije podlegao povredama.

1963 – Vojska je u Dominikanskoj Republici oborila liberalnu vladu Huana Boša, formiranu sedam meseci ranije.

1970 – Umro je nemački pisac Erih Marija Remark (pravo ime bilo mu je Erih Paul Kramner). Romanom „Na zapadu ništa novo“, pisanom u naturalističkom maniru, predočio je besmisao ljudske klanice Prvog svetskog rata. I ostala njegova dela, zahvaljujući spretnom komponovanju radnje, jednostavnom stilu, ograničenom broju likova i temama poput rata i okupacije, naišla su na izuzetan prijem širom sveta. Knjige tog antimilitariste, koji je opisivao besmisao rata i totalitarizma spaljivane su u Trećem rajhu na lomačama. Emigrirao je 1932. u Švajcarsku, zatim u Sjedinjene države, čiji je državljanin postao 1947. Ostala dela: „Povratak“, „Tri ratna druga“, „Nebo ne zna za miljenike“, „Iskra života“, „Crni obelisk“, „Trijumfalna kapija“, „Ljubi bližnjeg svoga“, „Vreme života i vreme smrti“.

1972 – Predsednik vlade Kakuei Tanaka doputovao je u Peking kao prvi šef vlade Japana koji je stupio na tlo Kine posle Drugog svetskog rata.

1973 – Američki vasionski brod „Skajlab 2“ spustio se u Pacifik s tri člana posade, koji su proveli 59 dana u orbiti oko Zemlje.

1978 – Američki putnički avion „Boing 727“ sudario se iznad San Dijega sa drugim avionom (manjeg tipa) i u nesreći je poginuo 137 putnika i članova posade kao i 14 ljudi na zemlji.

1991 – Savet bezbednosti UN jednoglasno je naložio embargo na oružje svim stranama u ratu u Jugoslaviji. Brojne zemlje su ipak kršile embargo.

1992 – Moskva i Vašington odbacili su jedan od poslednjih ostataka Hladnog rata, dozvolivši slobodu putovanja ruskim i američkim novinarima i poslovnim ljudima koji rade u Rusiji, odnosno u SAD.

1994 – Švajcarci su na referendumu odobrili plan vlade o donošenju zakona protiv rasizma.

1997 – Britanski supersonični automobil postavio je u Nevadi novi svetski brzinski rekord na tlu od 1.142 kilometra na čas.

2000 – Savezna izborna komisija je objavljivanjem prvih privremenih rezultata izbora, održanih dan ranije 24. septembra, najavila mogućnost održavanja drugog kruga glasanja za predsednika SRJ, što su predstavnici DOS-a odbacili, naglašavajući da je Vojislav Koštunica pobedio u prvom krugu.

2001 – Haškom tribunalu predao se bivši komandant armije bosanskih muslimana u Bosni i Hercegovini Sefer Halilović, optužen za masakr više od 60 bosanskih Hrvata civila u septembru 1993.

2017 – U iračkom delu Kurdistana održan je referendum na kojem se 92,7% izašlih glasača opredelilo za suverenost Kurdistana, koji inace u Iraku ima status autonomne regije. Vlada u Bagdadu odbacila je referendum kao nelegalan. Sličan stav zauzele su i Turska i Iran a Savet bezbednosti UN naglasio je zabrinutost zbog moguće destabilizacije regije.

2019 – U Pekingu je otvoren novi, drugi, međunarodni aerodrom nazvan Dasing, predstavljen kao najveći na svetu. Aerodrom Dasing lociran 46 kilometara južno od pekinškog trga Tjenanmen, osmišljen je tako da nijedan putnik ne mora da hoda više od osam minuta, a zahvaljujući vezi brzom železnicom putnici za svega 20 minuta stižu do centra grada. Nova vazdušna luka koju je dizajnirala Zaha Hadid, arhitekta iračkog porekla, ima četiri piste, 268 mesta za parkiranje aviona, terminal od 700.000 kvadratnih metara i kapacitet do 72 miliona putnika godišnje do 2025. godine, uz perspektivu rasta prometa putnika na 100 miliona.

2020 – Umro je Goran Paskaljević, srpski reditelj i scenarista. Filmsku režiju diplomirao je u Pragu. Autor je tridesetak dokumentarnih i 13 igranih filmova. Prvi dugometražni igrani film „Čuvar plaže u zimskom periodu“ snimio je 1976. godine. Filmovi: „Pas koji je voleo vozove“, „Poseban tretman“, „Zemaljski dani teku“, „Varljivo leto 68.“, „Suton“, „Bure baruta“, „Tango Argentino“.

2020 – Prilikom pada aviona MiG-21 u Brasini kod Malog Zvornika, poginuli su piloti major Dejan Krsnik i kapetan prve klase Zvonko Vasiljević iz 101. lovačko-avijacijske eskadrile 204. vazduhoplovne brigade RV i PVO Vojske Srbije. Prilikom pada letelice povređen je i jedan meštanin.

Lavrov: Ukrajina je za Zapad potrošni materijal

Preuzmite android aplikaciju.