Данас је недеља, 25. септембар, 268. дан 2022. До краја године има 97 дана.
1493 – Кристифор Колумбо испловио је из луке Кадис на друго путовање у Нови свет, који је открио 1492.
1513 – Шпански истраживач Васко Нуњес де Балбоа прешао је Панамски земљоуз и постао први Европљанин који је видео Тихи океан.
1555 – Миром у Аугзбургу немачке протестантске земље (лутерани) изједначене су правно са римокатоличким државама.
1744 – Рођен је пруски краљ Фридрих Вилхелм II, који је током владавине од 1786. до смрти 1797. спроводио политику територијалног ширења земље, посебно се окористивши приликом друге и треће поделе Пољске 1793. и 1795. Од 1792. до 1795. придружио се Аустрији у савезу против револуционарне Француске.
1823 – Српском писцу и језичком реформатору Вуку Караџићу додељен је почасни докторат Универзитета у Јени.
1866 – Рођен је амерички биолог и генетичар Томас Хант Морган, оснивач генетике, добитник Нобелове награде за медицину
1933. за откриће функције хромозома у преношењу наследних својстава. Израдио је прве мапе положаја гена у хромозомима.
1896 – Рођен је италијански државник Алесандро Пертини, председник Италије од 1978. до 1985, најпопуларнији италијански политичар после Другог светског рата. Члан италијанске Социјалистичке партије постао је 1918, низ година провео је у фашистичким затворима. У Другом светском рату учествовао је у покрету отпора, а потом је био посланик и сенатор. За шефа државе изабран је 1978. и ту дужност обављао је до 1985. када се повукао из јавног живота.
1897 – Рођен је амерички писац Вилијам Фокнер, добитник Нобелове награде за књижевност 1949. Приказивао је друштвену историју америчког Југа. Сматра се највећим америчким прозаистом. Дела: романи „Сарторис“, „Бука и бес“, „Светлост у августу“, „Комарци“, „Медвед“, „Коњички гамбит“, „Уљез у прашину“, „Дивље палме“, „Војникова плата“, „Старац“, „Господска кућа“, „Реквијем за искушеницу“, „Лупежи“, „Уточиште“, приповетке „Светилиште“, „Непобеђени“.
1897 – Рођен је српски писац Александар Вучо, родоначелник модерне поезије за децу у српској литератури. Између два светска рата припадао је покрету надреалиста. Дела: романи „Глухо доба“ (с Душаном Матићем), „Корен вида“, „Распуст“, „Мртве јавке“, „Заслуге“, „Позив на маштање“, „Омаме“, „И тако даље омаме“, „Омаме – крај“, поеме „Хумор заспало“, „Неменикуће – Ћирило и Методије“, „Мастодонти“, збирке песама „Кров над прозором“, „Ако се још једном сетим“, „Песме“, „Алге“, „Момак и по хоћу да будем“.
1906 – Рођен је руски композитор Дмитриј Шостакович, члан Српске академије наука и уметности, чије композиције су чврсто повезане са руском музичком традицијом. Написао је монументалну „Пету симфонију“, а у најтежим данима немачке блокаде Лењинграда (данас Санкт Петербург) у Другом светском рату „Седму (Лењинградску) симфонију“. Остала дела: опере „Нос“, „Леди Макбе“ Мценског округа (Катарина Измајловна)“, ораторијум „Шуме певају“, симфоније, концерти, камерна музика.
1932 – Шпанској покрајини Каталонији дата је аутономија, која ће бити укинута одмах после пада републике.
1940 – У окупираној Норвешкој Немци су у Другом светском рату устоличили владу вође норвешких нациста Видкуна Квислинга, чије је име постало синоним издајства. Квислинг је 1945. осуђен на смрт и стрељан.
1942 – У Босанском Петровцу у Другом светском рату је одржан први конгрес лекара партизана и санитетских радника Југославије, са којег је упућен позив лекарима и студентима медицине да се прикључе борби против окупатора.
1943 – Црвена армија је у Другом светском рату ослободила Смоленск, једно од последњих значајних упоришта немачких нацистичких снага на територији Совјетског Савеза.
1956 – У употребу је пуштен први трансатлантски телефонски кабловски систем, постављен између Обена у Шкотској и Њуфаундленда у Канади.
1959 – На председника владе Шри Ланке Соломона Бандаранаикеа у Коломбу је извршио атентат један будистички калуђер. Бандаранаике је дан касније подлегао повредама.
1963 – Војска је у Доминиканској Републици оборила либералну владу Хуана Боша, формирану седам месеци раније.
1970 – Умро је немачки писац Ерих Марија Ремарк (право име било му је Ерих Паул Крамнер). Романом „На западу ништа ново“, писаном у натуралистичком маниру, предочио је бесмисао људске кланице Првог светског рата. И остала његова дела, захваљујући спретном компоновању радње, једноставном стилу, ограниченом броју ликова и темама попут рата и окупације, наишла су на изузетан пријем широм света. Књиге тог антимилитаристе, који је описивао бесмисао рата и тоталитаризма спаљиване су у Трећем рајху на ломачама. Емигрирао је 1932. у Швајцарску, затим у Сједињене државе, чији је држављанин постао 1947. Остала дела: „Повратак“, „Три ратна друга“, „Небо не зна за миљенике“, „Искра живота“, „Црни обелиск“, „Тријумфална капија“, „Лјуби ближњег свога“, „Време живота и време смрти“.
1972 – Председник владе Какуеи Танака допутовао је у Пекинг као први шеф владе Јапана који је ступио на тло Кине после Другог светског рата.
1973 – Амерички васионски брод „Скајлаб 2“ спустио се у Пацифик с три члана посаде, који су провели 59 дана у орбити око Земље.
1978 – Амерички путнички авион „Боинг 727“ сударио се изнад Сан Дијега са другим авионом (мањег типа) и у несрећи је погинуо 137 путника и чланова посаде као и 14 људи на земљи.
1991 – Савет безбедности УН једногласно је наложио ембарго на оружје свим странама у рату у Југославији. Бројне земље су ипак кршиле ембарго.
1992 – Москва и Вашингтон одбацили су један од последњих остатака Хладног рата, дозволивши слободу путовања руским и америчким новинарима и пословним људима који раде у Русији, односно у САД.
1994 – Швајцарци су на референдуму одобрили план владе о доношењу закона против расизма.
1997 – Британски суперсонични аутомобил поставио је у Невади нови светски брзински рекорд на тлу од 1.142 километра на час.
2000 – Савезна изборна комисија је објављивањем првих привремених резултата избора, одржаних дан раније 24. септембра, најавила могућност одржавања другог круга гласања за председника СРЈ, што су представници ДОС-а одбацили, наглашавајући да је Војислав Коштуница победио у првом кругу.
2001 – Хашком трибуналу предао се бивши командант армије босанских муслимана у Босни и Херцеговини Сефер Халиловић, оптужен за масакр више од 60 босанских Хрвата цивила у септембру 1993.
2017 – У ирачком делу Курдистана одржан је референдум на којем се 92,7% изашлих гласача определило за сувереност Курдистана, који инаце у Ираку има статус аутономне регије. Влада у Багдаду одбацила је референдум као нелегалан. Сличан став заузеле су и Турска и Иран а Савет безбедности УН нагласио је забринутост због могуће дестабилизације регије.
2019 – У Пекингу је отворен нови, други, међународни аеродром назван Дасинг, представљен као највећи на свету. Аеродром Дасинг лоциран 46 километара јужно од пекиншког трга Тјенанмен, осмишљен је тако да ниједан путник не мора да хода више од осам минута, а захваљујући вези брзом железницом путници за свега 20 минута стижу до центра града. Нова ваздушна лука коју је дизајнирала Заха Хадид, архитекта ирачког порекла, има четири писте, 268 места за паркирање авиона, терминал од 700.000 квадратних метара и капацитет до 72 милиона путника годишње до 2025. године, уз перспективу раста промета путника на 100 милиона.
2020 – Умро је Горан Паскаљевић, српски редитељ и сценариста. Филмску режију дипломирао је у Прагу. Аутор је тридесетак документарних и 13 играних филмова. Први дугометражни играни филм „Чувар плаже у зимском периоду“ снимио је 1976. године. Филмови: „Пас који је волео возове“, „Посебан третман“, „Земаљски дани теку“, „Варљиво лето 68.“, „Сутон“, „Буре барута“, „Танго Аргентино“.
2020 – Приликом пада авиона МиГ-21 у Брасини код Малог Зворника, погинули су пилоти мајор Дејан Крсник и капетан прве класе Звонко Васиљевић из 101. ловачко-авијацијске ескадриле 204. ваздухопловне бригаде РВ и ПВО Војске Србије. Приликом пада летелице повређен је и један мештанин.
Преузмите андроид апликацију.
