Pročitajte najzanimljivije događaje koji su se odigrali na današnji dan.
1531 – Po naređenju pape Klementa VII ustanovljena je inkvizicija u portugalskoj prestonici Lisabonu.
1538 – Papa Pavle III isključio je iz rimokatoličke crkve engleskog kralja Henrija VIII koji je prethodno sebe proglasio poglavarom anglikanske crkve.
1778 – Rođen je engleski hemičar Hamfri Dejvi izumitelj rudarske sigurnosne lampe (1816). Otkrio je anestetičko delovanje rajskog gasa, a pomoću elektrolize prvi je izdvojio natrijum, kalijum i kalcijum u elementarnom obliku.
1830 – Umro je južnoamerički revolucionar, vojskovođa i državnik Simon Bolivar. Vođa borbe za nezavisnost Južne Amerike od Španije, „El Libertador“, nije uspeo da ostvari svoje težnje da ujedini južnoameričke zemlje u jaku i nezavisnu državu. Oslobodio je Venecuelu, Ekvador, Panamu i Peru i bio je predsednik Kolumbije i Bolivije koja je po njemu dobila ime. Optužen da je hteo da se proglasi monarhom, povukao se s vlasti 1830. i ubrzo je umro.
1888 – Rođen je Aleksandar Karađorđević, mlađi sin srpskog kralja Petra i crnogorske kneginje Zorke, regent od 1914. kralj Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od 1921. U novoj državi zaveo je lični režim u januaru 1929, a u septembru 1931. nametnuo je Oktroisani ustav. Ubijen je u atentatu u Marseju 9. oktobra 1934.
1903 – Braća Vilbur i Orvil Rajt izvela su prvi uspešan let avionom u istoriji vazduhoplovstva. Njihova letilica „Flajer I“ je nad peščanim dinama blizu mesta Kiti Houk u Severnoj Karolini, SAD, uzletela četiri puta, zadržavši se pritom u vazduhu najduže 59 sekundi.
1908 – Nakon pobede mladoturske revolucije, održana je prva sednica parlamenta Otomanskog carstva.
1909 – Umro je belgijski kralj Leopold II koji je 1885. formirao Slobodnu državu Kongo, a 1908. je anektirao kao Belgijski Kongo. Nasledio ga je nećak Albert I.
1939 – U zalivu La Plata kod Montevidea u Drugom svetskom ratu potonuo je nemački bojni brod „Admiral Graf fon Špe“, koji je prethodno bio oštećen u bici s britanskim krstaricama. Kapetan broda Hans Langsdorf je potom izvršio samoubistvo.
1948 – U pokušaju da ponovo uspostavi vlast u Indoneziji koja je 1945. proglasila nezavisnost, Holandija je napala Indoneziju, njene trupe su upale u glavni grad Džakartu i uhapsile predsednika Sukarna u druge indonežanske lidere. Sporazumom u Hagu 1949. Holandija je priznala suverenitet Indonezije.
1973 – Arapski ekstremisti ubili su 32 osobe na aerodromu u Rimu kada su bacili bombu na avion kompanije „Pan Ameriken“ i iz mitraljeza izrešetali zgradu terminala.
1983 – U diskoteci u Madridu u požaru su izgubile život 83 osobe.
1985 – Vojna vlada Ugande i pripadnici gerilaca potpisali su mirovni ugovor kojim su podelili vlast i okončali gotovo petogodišnji građanski rat.
1989 – U Rumuniji su izbile masovne demonstracije protiv diktatorskog režima Nikolae Čaušeskua (Nicolae Ceausescu) u kojima je poginulo oko 1.000 ljudi. Nemiri koji su počeli u Temišvaru i Aradu zahvatili su potom Bukurešt i proširili se na celu zemlju. Čaušesku i njegova žena Elena uhvaćeni su u begu 22. decembra, osuđeni na smrt i streljani.
1990 – Na prvim demokratskim izborima u Haitiju za predsednika je izabran populistički sveštenik Žan Bertran Aristid.
1991 – Savet ministara EU usvajanjem nove Deklaracije o Jugoslaviji odlučio je da prizna nezavisnost svim jugoslovenskim republikama koje prihvate kriterijume za priznavanje novih država u istočnoj Evropi i SSSR-u.
1992 – Skupština Republike Srpske na Palama izabrala je Radovana Karadžića za prvog predsednika Republike.
1995 – Vođa delegacije bosanskih Srba na mirovnim pregovorima u Dejtonu Slobodan Milošević odbio je da poslanicima Skupštine Republike Srpske podnese izveštaj o mirovnim pregovorima na kojim je postignut sporazum o okončanju bosanskog rata.
1996 – Pobunjenici peruanskog levičarskog gerilskog pokreta „Tupak Amaru“ zauzeli su japansku ambasadu u Limi, zapretivši da će pobiti 490 talaca ukoliko vlasti Perua ne oslobode iz zatvora 300 pripadnika njihovog pokreta.
1997 – Minski centar UN objavio je da u Bosni i Hercegovini ima još 750.000 do milion nagaznih mina i da je tokom 1996. i 1997. od eksplozija mina povređeno oko 1.000 ljudi, među kojima je veliki broj dece.
1999 – Nemački, američki i istočnoevropski zvaničnici zaključili su istorijski sporazum o nadoknadi za prinudni rad za vreme nacističke Nemačke, 54 godine posle Drugog svetskog rata.
2000 – U Ženevi je održana konferencija o novom programu zaštite prava glumaca i njihovog rada u filmskoj i TV industriji, muzičkim spotovima i na Internetu, kojoj su prisustvovali delegati iz oko 90 zemalja.
2002 – Skupština SR Jugoslavije ratifikovala je Dejtonski sporazum, potpisan 1995. kojim je okončan rat u Bosni.
2003 – Francuska je zabranila isticanje religijskih obeležja (nošenje feredža, jevrejskih kapica, hrišćanskih krstova) u državnim školama.
2004 – U Butanu je zabranjeno pušenje na javnim mestima i prodaja duvana. Butan je prva zemlja na svetu gde je uvedena ova zabrana.
2005 – Evropska unija odobrila je Makedoniji status kandidata za članstvo u EU.
2007 – Nju Džersi je doneo zakon kojim se smrtna kazna zamenjuje doživotnim zatvorom bez prava na uslovnu slobodu i time postao prva američka savezna država koja je u protekle četiri decenije ukinula smrtnu kaznu.
2011 – U tropskoj oluji koja je pogodila jug Filipina stradalo je više od 930 osoba.
2011 – Umro je Kim Džong Il, narodni vođa Severne Koreje koja je proglasila period žalosti od 17. do 29. decembra. Nasledio ga je njegov sin Kim Džong-una.
2013 – Predsednica Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Angela Merkel većinom glasova poslanika donjeg doma Saveznog parlamenta, Bundestaga, po treći put je izabrana za saveznu kancelarku SR Nemačke.
2016 – Od početka godine u Evropu je stiglo oko 350.000 migranata, saopštila je evropske agencije za zaštitu spoljnih granica Fronteks.
2018 – Generalna skupština UN usvojila je Globalni sporazum o izbeglicama namenjen boljem rešavanju tog međnarodnog pitanja. Sporazum nisu potpisale SAD i Mađarska.
2020 – Sud za sportsku arbitražu (CAS) prepolovio je četvorogodišnju suspenziju Rusijij koju je prošle godine izrekla Svetska antidoping agencija. Rusija ne može da koristi ime, zastavu i himnu u naredne dve godine, na olimpijskim igrama u Tokiju i Pekingu i Svetskom fudbalskom prvenstvu u Kataru.
Preuzmite androidaplikaciju.
