Mnogi će se sa melanholijom setiti vremena „Dial-up“ interneta i nešto naprednijih telefona, kada se muzika razmenjivala preko „Infrared“, a kasnije i preko „Bluetooth“ zraka, koje je svaki iole „moderan“ telefon morao da ima.
Tu euforiju teško da mogu osetiti današnje generacije kada konačno možeš i na novi telefon da prebaciš još jedan novokomponovani hit.
Da li možemo da razumemo koja je to bila pomama kad poznatu melodiju koju pevaš u glavi nekoliko nedelja unazad, konačno oživiš tako što posle škole, na putu do kuće, u tek dobijen klizni mobilni telefon, prebacuješ pesmu.
Priljubio si aparate jedno uz drugo i strpljivo sačekao da preko infrared talasa magično prebaciš hit leta 2005. godine, dok čekaš dvojku kod bolnice.
Mnogo (ne)ukusa se tada formiralo, međutim stvari se nisu ništa promenile, svi znamo da tinejdžeri nekritički konzumiraju savremene trendove u svakom društvu, pa setite se sebe tad u tom periodu.
Tinejdžeri prvi otkrivaju hitove, diktiraju tempo kada će koja stvar biti aktuelna, oni kreiraju nove pravce i prilagođavaju se raznim žanrovima, što i nije tako teško jer se na taj način povezuju i stvaraju međugeneracijsku sponu, formiraju ukus, traže se i pronalaze.
Još je Aristotel primetio da muzika ima moć da oblikuje karakter. Pitanje je kakav bi njegov stav bio nakon slušanja današnje novokomponovane muzike?
Zbog velike potrebe da na, ne tako jednostavna pitanja dobijemo odgovore, pitali smo psihologa Branislavu Stević da nam pojasni ovu kompleksnu situaciju.
„Vrlo je teško odgovoriti na pitanje, da li neko može da razvije određene komplekse slušajući određenu muziku. Smatram da postoji vrlo mala mogućnost. Određena vrsta muzike koju mladi danas slušaju pre može da oblikuje njihov referentni sistem vrednosti, što se odražava na njihovo celokupno funkcionisanje. Naročito može da utiče na izražavanje mišljenja kroz upotrebu neprimerenih i pogrdnih reči, glorifikovanje nekih negativnih osobina. Mnogi tekstovi danas sadrže i psovke, ali svakako zavisi od toga kakav muzički ukus mladi preferiraju“, rekla je Branislava.
Ona ističe da se o svemu mora otvoreno razgovarati, kako bi se otklonile sve sumnje i nedoumice, da bi se dobili jasni odgovori oko tema koje se obrađuju u tekstovima novokomponovanih pesama.
„Nažalost, neke mlade osobe će se poistovetiti sa tekstom upitnog sadržaja. Međutim, tu se uglavnom radi o niskom samopouzdanju i samopoštovanju kod tih osoba, tako da muzika samo dodatno definiše stil ili način rezonovanja i razumevanja života“, rekla je Branislava.
Iako postoje vrlo kritički nastrojeni tekstovi koji se bave društvenim temama, takođe postoje svi oni drugi koji promovišu materijalistički i površan pristup svetu.
„Mišljenja sam da ne utiče samo muzika na to da neko razvije problematično ponašanje. Postoje mnogi faktori koji utiču na ličnost. Pre svega tu mislim na rani razvoj i činjenicu u kakvom porodičnom okruženju mlada osoba odrasta i sazreva. Od izuzetne važnosti je i formalno obrazovanje jer što se mlada osoba više obrazuje, imaće stavove koji su fleksibilniji i tolerantniji“, istakla je Branislava.
Ona dodaje da ono što izaziva veliku skepsu, jeste činjenica da u osetljivim godinama, još uvek nerazvijen karakter i nekompletna ličnost jedne mlade osobe, može da se nađe u stanju konfuzije, pogrešnog rezonovanja i poimanja života.
„Ako uzmemo u obzir da su mnoge muzičke zvezde danas idoli milionima mladih koji ih slušaju i prate, svakako da može da dođe do imitacije i identifikacije, međutim, važan faktor u donošenju zaključaka je i porodično okruženje u kojima tinejdžeri odrastaju“, izjavila je Branislava za Gradske info.
Preuzmite android aplikaciju.
