U poslednjih mesec i po dana najviši tajvanski zvaničnici dali su se u obilazak zemalja koje još priznaju njihovu vladu, u nastojanju da zaustave trend povlačenja priznanja, odnosno, prebacivanja diplomatskih odnosa sa Tajpeja na Peking.
Koje zemlje priznaju vladu na Tajvanu kao legitimnog predstavnika kineske države? Koji su njihovi, a koji motivi država koje su povukle priznanje?
Tajvanski predsednik Laj Ćingde ovu nedelju provodi u poseti pacifičkim državama Palau, Maršalska Ostrva i Tuvalu, koje imaju zvanične diplomatske odnose sa njegovim vladom.
Ranije ove jeseni tajvanski ministar inostranih poslova Lin Ćalung je bio na dužoj turneji po latinoameričkim i karipskim zemljama koje priznaju vladu u Tajpeju kao subjekta koji reprezentuje čitavu Kinu – posetio je Gvatemalu, Belize, Svetu Luciju, Sveti Vinsent i Grenadin, te Sveti Kits i Nevis.
Reč je o koncentrisanom pokušaju da se kroz preispitivanje dosadašnjih zajedničkih projekata i istraživanje potreba domaćina iznađu načini da ih Tajvan dalje, na konkretan i efikasan način, podrži finansijski i tehnološki i tako ubedi da ne odustanu od diplomatskih odnosa s njim.
Ovo stoga što je moćna matica Kina svojom ogromnom ekonomskom centripetalnom silom uspela da od 2016. naovamo privuče deset država da svoje ambasade prebace iz Tajpeja u Peking.
Trend povlačenja priznanja
Tako je preostalo samo 12 zemalja, uglavnom Pacifika, centralne Amerike i Kariba, koje održavaju diplomatske veze sa Tajvanom.
Često se kaže da one Tajvan priznaju kao nezavisnu državu, ali to je zapravo jedna vrsta stenografskog izraza – one, precizno rečeno, priznaju vladu u Tajpeju kao jedinog legitimnog predstavnika čitave kineske države i naroda, što praktično znači da ne dovode u pitanje to da je Tajvan deo Kine.
Uostalom, sam Tajvan, po ustavu, sebe definiše kao deo Kine, s tim što poslednjih godina režim Demokratsko-progresivne partije osporava i ignoriše tzv. kompromis iz 1992. godine, kada su se vlade u Pekingu i Tajpeju saglasile da postoji samo jedna Kina, i sve više govori o svom ostrvu kao nezavisnoj državi.
I dok SAD i njeni evropski saveznici, uprkos činjenici da formalno priznaju isključivo legitimitet vlade u Pekingu, intenziviraju političke, ekonomske i vojne veze sa Tajvanom i tako praktično signaliziraju da podržavaju njegovu defakto nezavisnost, paralelno s tim procesom teče trend otpriznavanja vlade u Tajpeju. Nikaragva, Honduras i Panama su neke od latinoameričkih država koje su poslednjih godina raskinule veze s Tajpejom, što zbog ideoloških razloga, što zbog privlačnosti kineskih investicija i izvoznih poslova u Kinu.
Analitičari u istočnoj Aziji ocenjuju da bi sledeći njihovim stopama mogao da pođe Paragvaj, jer se njegova ekonomija u dobroj meri oslanja na izvoz govedine i soje, koje Kina uvozi u velikim količinama, ali od njegovih suseda Brazila i Urugvaja.
Na Tajvanu, međutim, strahuju da bi zbog političke nestabilnosti i ekonomskih poteškoća tamošnji predsednik Bernardo Arevalo sada mogao da odluči da radi sprovođenja mera za oporavak ekonomije i programa socijalne pomoći zatraži finansijsku pomoć Pekinga.
Kina otkrila najveće nalazište zlata na svetu, vrednost se procenjuje na 76 milijardi evra
Preuzmite android aplikaciju.
