У последњих месец и по дана највиши тајвански званичници дали су се у обилазак земаља које још признају њихову владу, у настојању да зауставе тренд повлачења признања, односно, пребацивања дипломатских односа са Тајпеја на Пекинг.
Које земље признају владу на Тајвану као легитимног представника кинеске државе? Који су њихови, а који мотиви држава које су повукле признање?
Тајвански председник Лај Ћингде ову недељу проводи у посети пацифичким државама Палау, Маршалска Острва и Тувалу, које имају званичне дипломатске односе са његовим владом.
Раније ове јесени тајвански министар иностраних послова Лин Ћалунг је био на дужој турнеји по латиноамеричким и карипским земљама које признају владу у Тајпеју као субјекта који репрезентује читаву Кину – посетио је Гватемалу, Белизе, Свету Луцију, Свети Винсент и Гренадин, те Свети Китс и Невис.
Реч је о концентрисаном покушају да се кроз преиспитивање досадашњих заједничких пројеката и истраживање потреба домаћина изнађу начини да их Тајван даље, на конкретан и ефикасан начин, подржи финансијски и технолошки и тако убеди да не одустану од дипломатских односа с њим.
Ово стога што је моћна матица Кина својом огромном економском центрипеталном силом успела да од 2016. наовамо привуче десет држава да своје амбасаде пребаце из Тајпеја у Пекинг.
Тренд повлачења признања
Тако је преостало само 12 земаља, углавном Пацифика, централне Америке и Кариба, које одржавају дипломатске везе са Тајваном.
Често се каже да оне Тајван признају као независну државу, али то је заправо једна врста стенографског израза – оне, прецизно речено, признају владу у Тајпеју као јединог легитимног представника читаве кинеске државе и народа, што практично значи да не доводе у питање то да је Тајван део Кине.
Уосталом, сам Тајван, по уставу, себе дефинише као део Кине, с тим што последњих година режим Демократско-прогресивне партије оспорава и игнорише тзв. компромис из 1992. године, када су се владе у Пекингу и Тајпеју сагласиле да постоји само једна Кина, и све више говори о свом острву као независној држави.
И док САД и њени европски савезници, упркос чињеници да формално признају искључиво легитимитет владе у Пекингу, интензивирају политичке, економске и војне везе са Тајваном и тако практично сигнализирају да подржавају његову дефакто независност, паралелно с тим процесом тече тренд отпризнавања владе у Тајпеју. Никарагва, Хондурас и Панама су неке од латиноамеричких држава које су последњих година раскинуле везе с Тајпејом, што због идеолошких разлога, што због привлачности кинеских инвестиција и извозних послова у Кину.
Аналитичари у источној Азији оцењују да би следећи њиховим стопама могао да пође Парагвај, јер се његова економија у доброј мери ослања на извоз говедине и соје, које Кина увози у великим количинама, али од његових суседа Бразила и Уругваја.
На Тајвану, међутим, страхују да би због политичке нестабилности и економских потешкоћа тамошњи председник Бернардо Аревало сада могао да одлучи да ради спровођења мера за опоравак економије и програма социјалне помоћи затражи финансијску помоћ Пекинга.
Kina otkrila najveće nalazište zlata na svetu, vrednost se procenjuje na 76 milijardi evra
Преузмите андроид апликацију.
