Брига о мозгу не почиње у старости, већ много раније, са стварима које радимо неприметно. Нова истраживања доносе охрабрујућу поруку: већ 150 минута аеробног вежбања недељно може помоћи да мозак остане биолошки млађи и ментално оштрији, чак и у средњим годинама.
Студија објављена у часопису Journal of Sport and Health Science показала је да су одрасли који су током једне године редовно вежбали имали мозак који је на МРИ снимцима изгледао скоро годину дана млађе у поређењу са онима који нису мењали своје навике.
Шта значи да мозак „изгледа млађе“
Научници данас могу да процене такозвану „старост мозга“ помоћу магнетне резонанце. Ова процена показује колико мозак изгледа старо у односу на хронолошке године особе. Када је мозак „старији“ него што би требало, то се повезује са слабијим когнитивним способностима, лошијим физичким функционисањем и већим ризиком од болести и смртног исхода. Управо зато и мале промене у старости мозга могу имати велики значај током деценија.
Годину дана вежбања прави мерљиву разлику
У истраживању је учествовало 130 здравих особа узраста од 26 до 58 година. Учесници су насумично распоређени у две групе. Једна група је наставила са уобичајеним животним стилом, док је друга током годину дана спроводила редован аеробни тренинг.
Програм вежбања подразумевао је два тренинга (под контролом) недељно у трајању од 60 минута, уз додатне активности код куће, како би се достигло око 150 минута аеробног вежбања недељно. То је управо ниво физичке активности који препоручују светске смернице за очување здравља.
На почетку и на крају студије рађени су МРИ снимци мозга, као и тестови физичке кондиције.
Резултати су били јасни. Код особа које су вежбале, старост мозга се смањила у просеку за око 0,6 година. Насупрот томе, код оних који нису вежбали забележен је благ пораст старости мозга. Када су се две групе упоредиле, разлика је износила готово читаву годину у корист физички активних учесника.
Зашто и скромна промена може да значи много
Иако се мање од годину дана може чинити као скромна промена, научници истичу да се ефекти акумулирају током времена. Свака „година“ мање у биолошкој старости мозга повезује се са бољим когнитивним здрављем у каснијем животу.
Из угла животног века, чак и благо „подмлађивање“ мозга у средњем добу може имати дугорочне користи.
Како вежбање утиче на мозак
Истраживачи су покушали да објасне зашто долази до овог ефекта. Анализирани су фактори попут побољшања кондиције, крвног притиска, телесне грађе и нивоа протеина БДНФ, који игра важну улогу у пластичности мозга.
Иако су учесници који су вежбали постали физички спремнији, ниједан од ових фактора сам по себи није у потпуности објаснио смањење старости мозга. То сугерише да вежбање делује кроз сложеније механизме, укључујући побољшање мождане циркулације, смањење упала и суптилне промене у структури мозга.
Зашто су средње године кључне
Већина истраживања о мозгу и физичкој активности фокусира се на старије особе, када су промене већ узнапредовале. Ово истраживање је другачије јер се бави људима у тридесетим, четрдесетим и педесетим годинама, периоду када превенција може имати највећи ефекат.
Идеја је једноставна: ако успемо да успоримо старење мозга пре него што се појаве озбиљни проблеми, постоји већа шанса да одложимо или смањимо ризик од когнитивног пада и деменције касније у животу.
Шта ово значи за свакодневни живот
Аутори студије наглашавају да су учесници били здрави и да су промене релативно мале, па су потребна већа и дугорочнија истраживања. Ипак, порука је охрабрујућа и практична.
Ако се питате да ли постоји нешто што можете да урадите данас како бисте заштитили мозак сутра, одговор је једноставан: редовно кретање, макар у складу са основним препорукама, може бити моћан савезник здравља мозга. Јер понекад, најбоља „терапија“ за мозак почиње обичном шетњом.
Преузмите андроид апликацију.
