Da li ste nekada zastali i razmislili o životu koju živite? Stvarnom, ali i onom virtuelnom na društvenim mrežama?Da li vam je nekada palo na pamet kakav bi život bio svakog od nas da one ne postoje?
Često ovo pitanje postavim sebi uz jutarnju kafu, dok na mobilnom telefonu listam najnovije aktivnosti prijatelja, koje su objavili na nekoj od ovih mreža.
Sećam se te 2008. godine kada sam u razgovoru sa svojim prijateljima i uz njihov nagovor, ali i uz nametanje okoline, odlučio da kreiram nalog na društvenoj mreži Facebook.
Iako je prva mreža koju je većina mojih prijatelja tada koristila bila društvena mreža Myspace, koju ja tada nisam koristio, novine koje je tadašnji Facebook doneo, bile su toliko popularne da se situacija brzo promenila. Nekako je postalo In da imaš nalog na ovoj društvenoj mreži i da određen deo života na jedan način prebaciš u svet virtuelne realnosti.
Posle kreiranja naloga, prva stvar koju sam tada uradio je bila da sam ažurirao svoj status (kao i mnogi pre mene) „od sada sam i ja na Facebook-u“, nakon čega je usledilo i dodavanje najbližih prijatelja, ali i pridruživanje Zynga Poker zajednici. Posle nekog vremena, postao sam i korisnik instagrama, ali ostale platforme koje su se pojavile posle toga, nisam koristio.
Iako sam bio veliki protivnik ovakvog načina komunikacije, jer je privatnost samih korisnika narušena, vrlo brzo sam i ja postao jedan od onih koji su se uklopili u celokupan sistem načina funkcionisanja ove mreže. Dodavanje fotografija, pisanje statusa o tome o čemu razmišljam, javnog objavljivanja lokacija na kojim se nalazim, svakodnevnog dopisivanja sa prijateljima, sve više vremena sam posvećivao samoj mreži nego stvarnom životu.
Jednostavno, koliko god se opirali i bili protiv savremenih trendova, vremenom je ova mreža postala toliko popularna da su se skoro sva dešavanja na jedan način prebacila tu.
Ukoliko niste bili korisnik, mnoge informacije niste mogli da znate. Često su kafe sa prijateljima postale razgovori o dešavanjima koja su tamo aktuelna, a ako niste bili aktivan korisnik, na jedan način ste bili izolovani od dobrog dela svakodnevnice.
Donele su one mnogo pozitivnih stvari. Komunikacija sa prijateljima je postala lakša nego ranije, imali ste mogućnost da stupite u kontakt sa prijateljima koje niste dugo videli i čuli. Takođe, lakša i češća komunikacija je postala sa familijom koja živi u nekoj od dalekih zemalja.
Po poslednjim istraživanjima koje je sproveo Eurostat, devet od deset mladih starosne dobi od 18 do 24 godine, aktivno koristi neku od društvenih mreža. Uzimajući u obzir da je to ujedno i starosna dob studenata u Srbiji, možemo da zaključimo da 90% njih je aktivan korisnik neke od mreža.
Da li ste nekada razmišljali o negativnim stvarima koje su one donele?
Da li su one stvarno postale ono za šta su bile kreirane u početku? Možda su s godinama izgubile svoju stvarnu svrhu?
Često se zapitam da li smo postali robovi interneta i savremenih trendova?
Da li su dopisivanja sa prijateljima postala bitnija od šačice razgovora sa njima u kvartovskom kafiću? Da li je broj lajkova i pregleda postao bitnije od toga ko ste i kakvi ste u stvarnom životu?
Da li se nečiji kvaliteti mere po popularnosti koju ima na društvenim mrežama? Da li je sve postalo tako dostupno? Nedostaje li vam možda vreme kada o nekome niste znali ništa? Mislite li da imate svoju privatnost?
Koliko se vaš život razlikuje u odnosu na vreme pre njihovog pojavljivanja?
Iako su kreirane da prvenstveno približe ljude jedne drugima, mislim da su one uradile upravo suprotno. Provodimo sve više vremena ispred ekrana da bi upoznali nekog, preko puta sedimo, a tako smo daleko.
Da li vam nedostaje kafa sa devojkom koja vam se dopada, a da pritom ništa niste mogli da saznate o njoj preko njenih društvenih mreža? Da putem razgovora saznate koju muziku voli da sluša, koja su joj interesovanja, koja joj je omiljena hrana, gde voli da se kreće, koje životne vrednosti su joj bitne i kako posmatra svet oko sebe?
Da li smo na neki način povlačenjem u ovaj svet pokušali da prikrijemo mane koje imamo? Da li su neke naše osobine i pozitivne i negativne preko njih došle do izražaja?
Kažu da se o sreći ne govori, ako želimo da traje što duže. Da li vi svoje srećne vesti prvo podelite sa svojim najbližima ili to prvo uradite na društvenim mrežama?
Da li bi svet bio drugačije mesto da se nisu pojavile? Da li bi i dalje cenili vrednosti koje su danas otišle u drugi plan?
Ja ih i danas koristim, ali u mnogo manjoj meri nego ranije. Veliki broj mojih prijatelja ih koristi kako bi bio u toku sa aktuelnim dešavanjima. U poslednje vreme preuzele i medijski prostor, ali svi smo stava da su nas sve zajedno udaljile jedne od drugih i da bi mnogo bolje bilo da se nisu ni pojavile.
U našoj zemlji od 2017. godine evidentan je procentualni porast korisnika društvenih mreža. U 2019. godini 55% stanovnika Srbije koristilo je neku od društvenih mreža, 2020. godine taj procenat je bio 57, a 2021. godine 60%, navedeno je na sajtu Eurostat.
Da li vi mislite da bi ipak bilo mnogo bolje bez društvenih mreža?
Preuzmite android aplikaciju.
