Да ли сте некада застали и размислили о животу коју живите? Стварном, али и оном виртуелном на друштвеним мрежама?Да ли вам је некада пало на памет какав би живот био сваког од нас да оне не постоје?
Често ово питање поставим себи уз јутарњу кафу, док на мобилном телефону листам најновије активности пријатеља, које су објавили на некој од ових мрежа.
Сећам се те 2008. године када сам у разговору са својим пријатељима и уз њихов наговор, али и уз наметање околине, одлучио да креирам налог на друштвеној мрежи Facebook.
Иако је прва мрежа коју је већина мојих пријатеља тада користила била друштвена мрежа Myspace, коју ја тада нисам користио, новине које је тадашњи Facebook донео, биле су толико популарне да се ситуација брзо променила. Некако је постало In да имаш налог на овој друштвеној мрежи и да одређен део живота на један начин пребациш у свет виртуелне реалности.
После креирања налога, прва ствар коју сам тада урадио је била да сам ажурирао свој статус (као и многи пре мене) „од сада сам и ја на Facebook-у“, након чега је уследило и додавање најближих пријатеља, али и придруживање Zynga Poker заједници. После неког времена, постао сам и корисник инстаграма, али остале платформе које су се појавиле после тога, нисам користио.
Иако сам био велики противник оваквог начина комуникације, јер је приватност самих корисника нарушена, врло брзо сам и ја постао један од оних који су се уклопили у целокупан систем начина функционисања ове мреже. Додавање фотографија, писање статуса о томе о чему размишљам, јавног објављивања локација на којим се налазим, свакодневног дописивања са пријатељима, све више времена сам посвећивао самој мрежи него стварном животу.
Једноставно, колико год се опирали и били против савремених трендова, временом је ова мрежа постала толико популарна да су се скоро сва дешавања на један начин пребацила ту.
Уколико нисте били корисник, многе информације нисте могли да знате. Често су кафе са пријатељима постале разговори о дешавањима која су тамо актуелна, а ако нисте били активан корисник, на један начин сте били изоловани од доброг дела свакодневнице.
Донеле су оне много позитивних ствари. Комуникација са пријатељима је постала лакша него раније, имали сте могућност да ступите у контакт са пријатељима које нисте дуго видели и чули. Такође, лакша и чешћа комуникација је постала са фамилијом која живи у некој од далеких земаља.
По последњим истраживањима које је спровео Eurostat, девет од десет младих старосне доби од 18 до 24 године, активно користи неку од друштвених мрежа. Узимајући у обзир да је то уједно и старосна доб студената у Србији, можемо да закључимо да 90% њих је активан корисник неке од мрежа.
Да ли сте некада размишљали о негативним стварима које су оне донеле?
Да ли су оне стварно постале оно за шта су биле креиране у почетку? Можда су с годинама изгубиле своју стварну сврху?
Често се запитам да ли смо постали робови интернета и савремених трендова?
Да ли су дописивања са пријатељима постала битнија од шачице разговора са њима у квартовском кафићу? Да ли је број лајкова и прегледа постао битније од тога ко сте и какви сте у стварном животу?
Да ли се нечији квалитети мере по популарности коју има на друштвеним мрежама? Да ли је све постало тако доступно? Недостаје ли вам можда време када о некоме нисте знали ништа? Мислите ли да имате своју приватност?
Колико се ваш живот разликује у односу на време пре њиховог појављивања?
Иако су креиране да првенствено приближе људе једне другима, мислим да су оне урадиле управо супротно. Проводимо све више времена испред екрана да би упознали неког, преко пута седимо, а тако смо далеко.
Да ли вам недостаје кафа са девојком која вам се допада, а да притом ништа нисте могли да сазнате о њој преко њених друштвених мрежа? Да путем разговора сазнате коју музику воли да слуша, која су јој интересовања, која јој је омиљена храна, где воли да се креће, које животне вредности су јој битне и како посматра свет око себе?
Да ли смо на неки начин повлачењем у овај свет покушали да прикријемо мане које имамо? Да ли су неке наше особине и позитивне и негативне преко њих дошле до изражаја?
Кажу да се о срећи не говори, ако желимо да траје што дуже. Да ли ви своје срећне вести прво поделите са својим најближима или то прво урадите на друштвеним мрежама?
Да ли би свет био другачије место да се нису појавиле? Да ли би и даље ценили вредности које су данас отишле у други план?
Ја их и данас користим, али у много мањој мери него раније. Велики број мојих пријатеља их користи како би био у току са актуелним дешавањима. У последње време преузеле и медијски простор, али сви смо става да су нас све заједно удаљиле једне од других и да би много боље било да се нису ни појавиле.
У нашој земљи од 2017. године евидентан је процентуални пораст корисника друштвених мрежа. У 2019. години 55% становника Србије користило је неку од друштвених мрежа, 2020. године тај проценат је био 57, а 2021. године 60%, наведено је на сајту Eurostat.
Да ли ви мислите да би ипак било много боље без друштвених мрежа?
Преузмите андроид апликацију.
