Јутро у Новом Саду… колико је и да ли је, уопште, посебно?
Уколико се још увек нисте успели заљубити у Нови Сад, сјајна прилика за то биће уколико једног јутра одлучите да пораните.
Рано устајање није само добро за ваше тело и физичко здравље, већ и због уживања у свим оним звуцима које услед свакодневне галаме можда и не приметите.
Тако ћете, уколико сте данас случајно поранили, док комшије још нису устале и попалиле своје аутомобиле, моћи да чујете цвркут птица као да се налазите у некој дивљини.
Иако живимо у времену када је човеку само битно да еволуира и напредује у сваком смислу, у свету у коме се сваки дан нешто ново гради, те у граду који из дана у дан постаје све насељенији и напреднији, зелене енклаве на које можемо наићи у готово сваком делу града у себи крију веома садржајне животе.
Јутро у Новом Саду не одаје само пријатан цвркут птица. О њему сведоче и многе решетке на продавницама поред којих ћете проћи, јер град постаје активан тек негде око девет сати.
Само у неким локалима, најчешће пекарама, моћи ћете да видите раднице како седећи на хоклици испијају своју јутарњу кафу и уживају у тишини чекајући Новосађане да похрле по свој “комад хлеба“.
Градска врева, типична за строги центар Новог Сада, у раним јутарњим сатима не може ни да се замисли. Ипак, готово исто као и увече када се од огромне количине људи једва пробијамо од тачке “А“ до тачке “Б“, ујутру нам кретање, уместо људи, отежавају комбији који наше омиљене продавнице снабдевају робом.
Како улични свирачи још увек спавају, спев птичица које пријатном мелодијом “одрађују своју смену“ и даље је актуелан и око 9 часова, међутим, звук аутомобила и распредања раноранилаца који пију јутарњу кафу у баштама новосадских кафића полако почиње да их засењује.
Одједном улице постају за нијансу живље. Први људи са којим ћете се сусрести биће у страшно великој журби, други ће већ ходати за нијансу спорије, док ће вам намеру оних трећих одати њихови успавани погледи и пси које воде на повоцима.
Уколико вам се деси да налетите на ове прве, биће то једна од ретких ситуација у којима ћете видети Новосађане да журе, јер иако њима не би сметало, њихови шефови се страшно љуте када на посао не стигну на време.
И док посматрамо како се град све више заукава да ухвати свој регуларни темпо, полако чујемо пријатан звук виолине. То је знак да је већ 10 часова, да су се јутарње кафе испиле, те улични свирачи одлучили да засене онај цвркут који допире из оближњих крошњи.
Признајемо, јутро је јутро, ма где год га дочекали… међутим, ова новосадска су за нас веома посебна, можда само из разлога јер су наша.
Преузмите андроид апликацију.
