Како да научим дете да буде спремно да ради и оно што не жели и што му није пријатно?
Одговор је једноставан, излажите га тешкоћама. Разумем да је родитељима углавном тешко да своју децу гледају како пате. Они би најрадије да се у животу њихове деце дешавају само дивне ствари које њихово пиленце чине насмејаним. Поготово што је неко негде у медијима погрешно почео да провлачи тезу како детињство треба да буде период благостања, па се родитељи осећају кривима кад год неки проблем у дечјем животу нису успели да реше, као да све мора и треба да буде идеално, лако и пријатно.
Зашто бисмо децу излагали тешкоћама?
Зато што је то једини начин да се дете припреми за редован самосталан живот.
Давно је утврђена директна веза између успеха одраслог човека са тим колико је код њега у детињству била развијена способност да издржи непријатност и одложи задовољење потреба. Наиме, истраживањима је доказано да деца која су научила да сачекају, издрже и да се стрпе у будућности постижу много боље резултате у школовању и каријери.
Смисао одлагања испуњења захтева се налази у томе што деца тако постају навикнута и спремна да поднесу тешкоћу зарад постизања дугорочног циља, што је неопходан услов за достизање било каквог озбиљнијег животног резултата који изискује труд и посвећеност.
Због тога имајте на уму да је један од важних родитељских задатака увежбавање детета у подношењу непријатности и дозволите да у животу вашег детета постоји доза тескобе.
Шта конкретно саветујете?
Иако ваше комшије возе децу у школу кад пада киша, ви вашем дајте кишобран, обујте гумене чизмице и пустите га да иде само, јер знате да је то пут да се развије у способног одраслог човека.
Немојте свугде ићи са флашицом воде. Када смо ми ишли у школу, било је нормално сачекати да прође 45 минута, па на одмору пити. Знам и ја да је вода здрава, али знам и да је способност да се одложи задовољење потреба велика ствар.
Оставите их нека им буде досадно. Не морате их нигде велико водити, не морате им стално нешто огранизовати.
Дајте им крпицу нека сами обришу своје ципеле.
Немојте носити њихову јакну када им је топло. Ви држите вашу, а они своју.
И тако даље…
Принцип сте разумели, мислим да сте ми и поверовали да је то важно, али знам да већини родитеља то није довољно да би ово применили.
Постоји једна велика кочница, а то је жеља родитеља да о самима себи мисле као о великодушним, дивним, благим бићима па како онда да одбијете ваше пиленце да му ви носите јакну.
Ту се сакрила гомила погрешних уверења. Распетљавајте клупко! Научите да права љубав од нас тражи да знамо да кажемо и да и не, и осмех и озбиљан поглед, и руку која милује и која стисне да би могла дете да поведе у правцу сазревања, независности и испуњеног, смисленог живота.
Радите на себи!
Биљана Грбовић, оснивач Удружења родитеља “Матица”
Радујем се кад помажем!
Како да ваше дете послуша ,,из прве“
Преузмите андроид апликацију.
