Narodna banka Srbije počela je sa pooštravanjem monetarne politike tako što je svoju referentnu kamatu povećala sa jedan na 1,5 odsto. Ovaj potez se očekivao već neko vreme jer se inflacija ne smiruje i obezvređuje realnu vrednost novca. U februaru je međugodišnja inflacija iznosila 8,8 odsto, a za nekoliko dana biće poznat i rast cena na malo za mart koji sasvim sigurno nije okrenuo u rikverc.
Povećanje bazne kamate centralne banke je nagoveštaj i da bi druge kamate na tržištu mogle da počnu da rastu, a samim tim i cena kredita. Kamate na gotovinske zajmove sada su na istorijski niskom nivou i u proseku iznose osam odsto.
Dužnici su najviše uzimali kredite sa promenljivom stopom, koja je zbir bankarske marže i kamate belibor, koji su za neki procenat jeftiniji od onih sa fiksnom kamatom. Tromesečni i šestomesečni belibor koji su do pre dva dana iznosili 1,2 i 1,4 odsto, nakon odluke centralne banke povećani su za 0,19 procentnih poena. To znači da se za isti procenat može očekivati povećanje mesečne rate, a to je zanemarljivo.
Da je reč o još malom povećanju kamata koje neće predstavljati udar na džep građana potvrđuje i Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
„Ne očekujem nikakav veliki rast kamata, već samo neznatno poskupljenje dinarskih kredita. Pošto je za sada reč o minimalnom rastu belibora banke ne moraju nužno za toliko da povećaju mesečnu ratu”, kaže Grubišić.
Dodaje da je pomenuto povećanje bazne kamate centralne banke pokazatelj da se preokrenuo trend u formiranju cene novca. Deset godina kamate su se samo spuštale, a uprkos tome što se inflacija zahuktala od sredine prošle godine, povećanja nije bilo ni u svetu ni kod nas sve s rezervama da poskupljenje novca ne uspori privredni rast. Inače, referentna kamata NBS bila je jedan odsto sve od decembra 2020. godine. Trend se preokrenuo i referentne kamate su povećale i sve zemlje centralnoistočne Evrope.
Preuzmite android aplikaciju.
