Народна банка Србије почела је са пооштравањем монетарне политике тако што је своју референтну камату повећала са један на 1,5 одсто. Овај потез се очекивао већ неко време јер се инфлација не смирује и обезвређује реалну вредност новца. У фебруару је међугодишња инфлација износила 8,8 одсто, а за неколико дана биће познат и раст цена на мало за март који сасвим сигурно није окренуо у рикверц.
Повећање базне камате централне банке је наговештај и да би друге камате на тржишту могле да почну да расту, а самим тим и цена кредита. Камате на готовинске зајмове сада су на историјски ниском нивоу и у просеку износе осам одсто.
Дужници су највише узимали кредите са променљивом стопом, која је збир банкарске марже и камате белибор, који су за неки проценат јефтинији од оних са фиксном каматом. Тромесечни и шестомесечни белибор који су до пре два дана износили 1,2 и 1,4 одсто, након одлуке централне банке повећани су за 0,19 процентних поена. То значи да се за исти проценат може очекивати повећање месечне рате, а то је занемарљиво.
Да је реч о још малом повећању камата које неће представљати удар на џеп грађана потврђује и Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији.
„Не очекујем никакав велики раст камата, већ само незнатно поскупљење динарских кредита. Пошто је за сада реч о минималном расту белибора банке не морају нужно за толико да повећају месечну рату”, каже Грубишић.
Додаје да је поменуто повећање базне камате централне банке показатељ да се преокренуо тренд у формирању цене новца. Десет година камате су се само спуштале, а упркос томе што се инфлација захуктала од средине прошле године, повећања није било ни у свету ни код нас све с резервама да поскупљење новца не успори привредни раст. Иначе, референтна камата НБС била је један одсто све од децембра 2020. године. Тренд се преокренуо и референтне камате су повећале и све земље централноисточне Европе.
Преузмите андроид апликацију.
