Proizvođači u Srbiji i dalje mleko prodaju po ceni gotovo dva puta nižoj od proizvodne, a upozoravaju i da je ova namirnica jedna od onih koje se najčešće falsifikuju.
Vlasnik velike farme mlečnih krava Dragoljub Paja Milutinović kaže da je otkupna cena oko 30 dinara, a troškovi proizvodnje blizu 60 dinara. Prava otkupna cena trebalo bi da bude na nivou od 56 dinara. To ne možemo da dobijemo od kupaca, rekao je i dodao da otkupljivači tvrde da su im zalihe prevelike, ali, kako je naglasio, Srbija ne proizvodi više mleka nego što joj je potrebno.
Kako je rekao, mleko je jedan od najčešće falsifikovanih prehrambenih proizvoda, a tehnolozima uspeva da proizvedu mleko korišćenjem surogata, uvoznih mlečnih masti, surutke u prahu.
“Tako se dobija jeftino mleko, koje tržni centri traže ne bi li akcijama privukli kupce” istakao je Milutinović. On je objasnio kako je osnova tog mleka iz štala proizvođača u Srbiji, ali da se od njega u daljem tehnološkom procesu prave velike količine proizvoda.
“Kupac to ne može da prepozna, potrebne su ozbiljne analize. Tražili smo da na pakovanjima piše 100 odsto kravlje mleko, a prihvaćeno je da eventualno bude istaknuto 100 odsto mleko iz Srbije” naveo je ovaj vlasnik farme.
Posle upozorenja da je sektor proizvodnje mleka u Srbiji u teškom položaju zbog niskih otkupnih cena, država je najavila da će premije za litar mleka biti podignute sa sedam na 10 dinara.
Stručnjaci su i ranije upozoravali da se mleko, kao i med i maslinovo ulje, može falsifikovati na različite načine u korist industrija. Najčešći mehanizam jeste dodavanje vode, pa takav proizvod ne sadrži deklarisan procenat mlečne masti.
Takav primer nedavno smo imali u Srbiji, gde je u pakovanju proizvođača iz Bosne i Hercegovine pronađeno mleko razblaženo vodom s minimalnim procentom masnoća. Kompanija kojoj je tada zabranjen izvoz u Srbiju ovo je opravdala kvarom mašine u procesu punjenja.
Sanja Bugarski, predsednica Saveza udruženja odgajivača goveda, kaže da je apsolutno tačno to o čemu farmeri govore. O ovome je, dodaje, razgovarala i s kolegama i iz Hrvatske i drugih država gde se takve stvari događaju.
“Ne postoji laboratorija koja bi mogla da otkrije sve te tehnološke procese, kako to rade i šta rade. Nemoguće je da vas proizvodnja mleka košta 56 dinara, a da ga vi posle vidite u trgovinskom rafu za 60 dinara. Gde su troškovi transporta, radna snaga, pakovanje, porez, zarada trgovinskih lanaca” navodi Bugarski.
“Mleko je osnovna životna namirnica koja mora biti u rafu, ali industrija na njemu ima minimalnu zaradu, neisplativo im je i neinteresantno. Pogledajte cene drugih mlečnih proizvoda, to je ključno pitanje. Iz mleka uzimaju mlečne masti i od toga prave mileram, puter i drugo i tu su ozbiljne zarade“smatra Sanja Bugarski.
Ona ističe kako je jedino sigurno da potrošači kupuju domaće proizvode, jer to jeste kvalitetan proizvod, a ne nešto prepakovano.
O sve većem ulaganju u lešnike u Srbiji pročitajte ovde.
Preuzmite android aplikaciju.
