Први млади кромпир из панчевачког атара, појавио се на градској пијаци и на тезгама Београда и Србије, док је у току његово масовније вађење на око 100 хектара у јужно-банатској престоници поврћа – Глогоњу.
Један од најважнијих сезонских послова, овдашњи повртари почињу који дан раније, а узрок су, како кажу, кише које натапају земљу, па њиховом производу прети труљење. Каљави засади отежавају и рад механизације, која посао убрзава, а трка са временски приликама и борбом на тржишту додатно отежава ситуацију.
„Обилне падавине отежале су вађење и прање младог кромпира али бар за сада смо задовољни квалитетом. Њему кише много не сметају, може да попије и до пет литара по квадратном метру, али у каснијој фази развоја. Зато не би ваљало да вода лежи на земљи, мада тренутно стање није алармантно. Ипак временска прогноза нам не иде наруку, па се овај млади мора што пре извадити. Неки овде само њега и гаје, док они који ће га вадити, касније и током године, имају бригу више”, напомиње Данаил Вучковски, повртар и председник глогоњског струковног удружења.
У атару северног села Панчева, под кромпиром је засејано око 200 хектара и он је овде, поред купуса главни производ. Ипак према речима Вучковског, има неколико произвођача који су и преполовили површине под овом културом, притиснути скупом производњом. То су ипак, додаје, спорадични случајеви, док су се неки истовремено задржали, а неки и повећали површине. Тако да су, каже, на истом.
Оно што није остало исто, већ је на против, горе из године у годину, цена је повртарске производње. И овде се жале да је оно основно за квалитетан производ, оригинално семе кромпира и до 1,5 евра, да су скочиле и цене заштитне фолије, посебна ђубрива за ову културу, а да на то треба додати и не малу ставку потрошње горива.
С друге стране, радне снаге у сезони има довољно, па не мора да се „увози”, али мора да се плати и до 30 посто више него прошле године. На пијацама и маркетима се већ увелико нуди ово популарно рано поврће, а његови чувени произвођачи кажу да је то још увек махом роба из увоза, или из пластеника, „и да то није то, тај укус”
„Што се пласмана тиче, нама овде долазе накупци који робу даље терају на кванташ у Београду, па деру и нас и купце. Цена код произвођача, од око 100 динара, тренутно је задовољавајућа, иако на прошлогодишњем нивоу, али док стигне до потрошача, кромпир прође кроз три руке. Једна је наша, онда се кромпир препродаје трговцима, а ови крајњим купцима на пијацама, за 250 до 300 динара”, прича Дорел Топал из Глогоња, у којем око 80 посто повртара гаји управо млади кромпир.
Svakog meseca 1.000 novih prodajnih mesta sa bezgotovinskim plaćanjem
Преузмите андроид апликацију.
