Расковник је, по веровању, нека магијска трава којом се може отворити сваки заклоп. Ову траву желе да имају они који траже у земљи новаца, јер су они, нарочито када их има много, тако затворени да се без расковника не могу отворити и извадити.
У Земуну се приповеда да је ондашњи трговац, желећи да нађе такву траву, неку бабу метнуо у букагије, па је пустио ноћу да иде по ливади: када би се букагије саме од себе отвориле, онде мора бити расковник (по Вуку).
По другом предању, благо митског цара Радована је у некаквој згради која на вратима има заклопљене браве и катанце, па се до блага може доћи само помоћу расковника, али се он не може наћи.
У народу се зна за име расковника и за његову улогу, али нико не зна да га покаже. Казује се да само јеж (по некима корњача) познаје биљку расковник. Треба наћи мале јежеве и заклопити у сандук. Онда ће јеж наћи расковник, њиме отворити сандук и пустити мале јежеве. Али је од јежа тешко уграбити траву, јер он, пошто отвори сандук, прогута траву, наводе Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић и Н. Пантелић, у Митолошком речнику.
Сматра се да међу људима има свега пар њих који би могли да преопознају ову магичну биљку. А легенда каже да расковник откључава било који катанац или браву, без обзира на материјале или величину. Неке интерпретације наводе да је ова биљка чинила истинитим све што њен власник пожели.
У Бугарској је најпопуларније веровање да се помоћу преваре корњача може доћи до расковника, док је у Србији то мишљење увражено за малене јежеве, а у Далмацији се верује да змије знају његову тајну. Оно што треба споменути, у богатој традицији словенских народа, се све три животиње повезују са подземљем.
Према неким веровањима расковник ослобађа од невидљиве магијске везе и ослобађа уклете душе, још се додаје, да је то биљка која живи само један дан, изникне у сумрак, процвета ноћу и док јутро сване, ова магична биљка већ увене.
Вук такође наводи да ова биљка штити од несреће и помаже онима који желе да прошире продицу, као и да сваки расковник треба да буде намењен само једној особи.
Служио је и као амајлија, а веровало се да ономе ко га носи доноси срећу и напредак, па су је често носили и војници, јер су веровали да метак не може да их погоди ако је имају уз себе.
Преузмите андроид апликацију.
