Pored toga što je Atlas – gorostas koji na leđima nosi zemaljsku kuglu, vrsta leptira i prvi vratni pršljen, reč ,,atlas“ u Novom Sadu se vezuje i za stablo kedra čije temeljne vrednosti čine impozantna dimenzija stabla i krošnje, kao i očuvana vitalnost.
S obzirom da je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode izradio studiju zaštite kao stučno-dokumentacionu osnovu za uspostavljanje zaštite Spomenika prirode ,,Stablo atlaskog kedra u Novom Saduׅ“ očekuje se da će ovo egzotično stablo uskoro biti proglašeno zaštićenim područjem III kategorije, od lokalnog značaja.
Stablo atlaskog kedra koje je predloženo za stavljanje pod zaštitu nalazi se na parceli nekadašnjeg rasadnika JKP ,,Gradsko zelenilo, a sadašnjeg trgovinskog objekta ,,LIDL“ na Futoškom putu.
Atlaski kedar pripadnik je roda ,,Cedrus“, a etimološki gledano sam naziv potiče od grčke reči ,,keo“ što znači goreti, pošto se drvo zbog prijatnog mirisa koristilo za kađenje.
Stablo atlaskog kedra sa visinom od preko 20 metara, habitusom i dekorativnošću, čija starost je procenjena na oko 80 godina predstavlja izuzetan primerak svoje vrste i pravi raritet na ovom području.
Imajući u vidu proces urbanizacije Srpske Atine, danas postoji posebno naglašena potreba za zaštitom i očuvanjem vrednih zelenih površina gradske celine, a pored gradskih parkova posebnu vrednost imaju stari drvoredi koji su sačuvani u gradskom jezgru.
Na kedru se mogu se naći tri vrste šišarki, koje imaju valjkasto-jajasti oblik, sa ravnim ili utisnutim vrhom. One dostižu dužinu od 5 do 7 cm i širinu od 4 cm. Zrele šišarke se raspadaju, nakon čega na njihovom mestu ostaje uspravno kruto vreteno.
Kako javne zelene površine u Novom Sadu već održava JKP ,,Gradsko zelenilo“ koje je osposobljeno za ovakvu vrstu poslova, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je isto i predložilo za upravljača.
Kedar je takođe našao primenu u stolarstvu i brodogradnji, ali je poslužio i kao inspiracija za stvaranje čuvene pesme Mite Popovića, koju je izveo Zvonko Bogdan, a čiji stihovi počinju sa: ,,Sagradiću šajku od suvoga kedra, a katarku od šimšira i svilena jedra“. Međutim, ovo stablo atlaskog kedra svakako neće naći primenu u drvnoj industriji, nego će sigurno još decenijama ulepšavati Srpsku Atinu.
Koji Spomenik prirode krije kasarna ,,Dr Arčibald Rajs“ u Futoškoj ulici?
Preuzmite android aplikaciju.
