Stjuart Neš, ministar turizma Novog Zelanda kaže da će država „bez stida“ ciljati na bogate turiste za razliku od „paradajz turista“, odnosno onih, kako je rekao, koji „putuju po zemlji jedući nudle koje se spremaju za dva minuta“.
Ministar turizma Novog Zelanda ponovo je izrazio averziju prema gostima sa niskim budžetom, rekavši da zemlja neće nastojati da privuče one koji „putuju zemljom za 10 dolara dnevno jedući nudle“.
Stjuart Neš je rekao da će zemlja bez stida nastaviti da se fokusira na „visokokvalitetne“ velike potrošače, uprkos tome što stručnjaci navode da takvi posetioci obično imaju mnogo veći uticaj na životnu sredinu i ne moraju nužno da više doprinose ekonomiji.
U najavi o planovima za jačanje turističkog sektora, pošto su granice zemlje ponovo otvorene, Neš je rekao da će zemlja nastaviti da se fokusira na posetioce „velike potrošnje“.
„U smislu našeg marketinškog obrta, on će bez stida biti na visokokvalitetnim turistima, nećemo ciljati ljude koji postavljaju na Fejsbuk kako mogu da putuju našom zemljom za 10 dolara dnevno jedući dvominutne rezance“, rekao je ministar.
Iako je Neš rekao da su posetioci nižeg budžeta i dalje dobrodošli na Novi Zeland, njegov fokus na bogate turiste je bio kontroverzan i u prošlosti.
Godine 2020, Neš je rekao da će zemlja „bez stida“ ciljati na super bogate i nastojati da privuče turiste koji „lete poslovnom klasom ili premijum ekonomskom klasom, unajmljuju helikopter, jedu u restoranu.“
Pretpostavka da su „pojedinci sa visokim neto vrednostima“ doprineli više Novom Zelandu nego putnici sa nižim budžetom nije nužno potkrepljena istraživanjem, rekao je Džejms Hajam, profesor turizma na Univerzitetu Otago.
„Trend poslednjih decenija na globalnom nivou je bio da turisti putuju dalje, putuju brže, proizvode više ugljen dioksida, ostaju kraće i troše manje novca na izabranoj destinaciji. Rezultat je često taj da veoma bogati ugrožavaju planetu ne doprinoseći destinacijama kao što smo očekivali ili nadali. Veliki potrošači često najviše štete životnoj sredini, i zato što imaju tendenciju da ponavljaju putovanja uz malu dužinu boravka. Nisu posebno korisni, posebno na destinacijama na Novom Zelandu“, objasnio je profesor.
Turisti koji imaju niže prihode – kao što su studenti često ostaju duže u zemlji, a dužina boravka je direktno povezana sa kumulativnom potrošnjom u zemlji, rekao je Hajam.
Posetioci sa kruzera, na primer, obično su bogati, ali su činili samo tri odsto potrošnje posetilaca, uprkos tome što su činili 9 odsto broja turista.
„Ekonomski doprinos putnika na krstarenju je tužan u poređenju sa studentima koji dolaze ovde da studiraju. Putnici sa manje para su takođe često bili stalni posetioci – oni se kasnije vraćaju opet kao turisti, ali i kao radnici“, rekao je Hajam.
Komentari ministra turizma o većoj dobrodošlici bogatašima, dolaze u trenutku kada Novi Zeland pokušava da obnovi svoj turistički sektor nakon godinu dana provedenih u merama zatvaranja od sveta zbog zaštite od pandemije.
Pre kovida-19, međunarodni turizam je činio ogroman deo privrede Novog Zelanda, njegov doprinos je bio 9,3% BDP-a. Ipak, u tom smislu, sve je veća zabrinutost zbog degradacije životne sredine, prenaseljenosti i pritiska na infrastrukturu.
Preuzmite android aplikaciju.
