Почетна > Србија
Србија

Миливојевић: Сазивање ванредне седнице СБ УН не би требало да буде спорно

У процедуралном смислу захтев за сазивање ванредне седнице Савета безбедности УН поводом ситуације на КиМ треба да покрене једна од сталних чланица, што не би требало да буде спорно када смо ми у питању и тежиште би било на Кини јер је Русија у посебном положају, изјавио је за Танјуг бивши дипломата Зоран Миливојевић.
Фото: PrtSc/YouTube/ PRVA

„Председавање Бразила пружа шансу јер председавајући је тај који ставља на дневни ред, очекујемо да и то није спорно“, рекао је он.

Према његовом мишљењу, не би смело да буде спорно да се седница одржи зато што постоје разлози за то.

„Постоји ескалација на простору за који је директно задужен Савет безбедности, дакле постоји правни основ у Резолуцији 1244, постоји проблем мира и стабилности, који не оспоравају чак ни они који подржавају приштинску страну, то је прва ствар која налаже Савету безбедности да у оквиру своје надлежности разматра једно питање“, навео је Миливојевић.

Он је истакао да би било потпуно нормално да све чланице СБ, сталне и несталне, то прихвате, јер зато тамо и седе и да све губи смисао ако се не расправља о томе.

Према његовим речима, постоји и друга страна медаље, а то су механизми које стављамо у контест дипломатије и политике.
„Имамо два изузетно важна домета који ће бити главни мотив да се седница спречи. Први мотив је што то онда доказује да је Косово и Метохија у надлежности Уједињених нација, ако дође до ванредне седнице јер онда се враћамо на кључну надлежност, а то је Савет безбедности и то је што се нас тиче велики ветар у леђа у одбрани наших интереса везано за Косово и Метохију“, истакао је Миливојевић.

Он је рекао да је друга ствар то да је оно што имамо на КиМ нефункционално, да пада теза о томе да је то успешна држава и да нема смисла о томе разговарати, док је трећа ствар да то добија једну димензију – ванредна седница СБ је од глобалног значаја.

„За нас су важне две ствари, прво доказ да је КиМ статусно нерешено већ у надлежности Уједињеноих нација, дакле и протекторат Уједињених нација. Ово у Њујорку сад где је била Србија била је у пуном међународно-правном капацитету и субјективитету као држава са међународно признатим границама са Косовом и Метохијом у њеном саставу, тако смо деловали и то нико није оспоравао“, казао је Миливојевић.

Друга ствар, према његовим речима, каква год била расправа Савета безбедности, она мора да појача улогу резолуције 1244 и да да налог Кфору да нешто ради на терену.

На питање да прокоментарише говор председника Србије Александра Вучића у УН, који је оцењен као историјски и државнички уравнотежен, и поруке из Њујорка, Миливојевић је рекао да су поруке важне пошто је наша тема ипак актуелна, иако није актуелна у глобалном смислу као што је Украјина, али је актуелна у сваком случају зато што се третира као једно кризно подручје.

„Друга ствар, наша криза везана за Косово и Метохију у надлежности је УН, тако да је ово идеални стицај… имајући у виду шта је доминирало, а доминирала је тема Повеље Уједињених нација, међународног права и принципа суверенитета и територијалног интегритета, а ми смо управо пример за то“, истакао је он.

Према томе, како је рекао, и сам говор је, био у правом тренутку на правом месту и поруке које су ишле у сваком случају ће допринети у два правца, једно је јачање српских аргумената и позиције везано за КиМ и друго је актуализација тог питања са аспекта надлежности и обавеза УН и Савета безбедности.

„Чини ми се да је то у овом тренутку значајније него што је било у неком периоду иза нас зато што је очигледно да се свет после руског упада у Украјину променио, поделио се, пробудио се, ја бих рекао колективни југ“, навео је Миливојевић.

Према његовим речима, Србија са тим глобалним југом, са већином која тамо постоји, има негде три четвртине човечанства које је на њеној страни.

“У мери у којој се свет мења, у којој постаје мултиполаран, тај елеменат добија на тежини, та врста подршке добија на тежини, а онда аргументи који су били кључни на овом заседању се потпуно поклапају са нашим у мери у којој се афирмише Повеља, принципи међународног права на чему је инсистирао и амерички председник и не само он, колективни Запад то држи као главни аргумент у одбрани става везано за Украјину, а то само по себи јача нашу позицију и наше аргументе“, нагласио је Миливојевић.

Као резултат тога, он је изнео убеђење да ће и време показати да више онај став колективног Запада да је КИМ случај суи генерис, дакле посебан случај, више нема никаквог основа.

 

Linta: Hapšenja Srba na KiM – nastavak smišljenog progona srpskog naroda

Преузмите андроид апликацију.