Dijalog u Ohridu, kada je reč o Beogradu, pre svega je bio razgovor o evrointegracijama Srbije u skladu sa pregovaračkim okvirom, kaže za RTS bivši diplomata Zoran Milivojević. Ističe da ZSO sada ima prioritet, i da nije bilo reči o statusnim pitanjima. Nema nikakve promene u statusnom smislu i Srbija nije preuzela nikakve obaveze u tom pogledu, ukazuje Milivojević.
Bivši diplomata Zoran Milivojević rekao je u Dnevniku RTS-a, povodom dijaloga u Ohridu, da treba imati u vidu par stvari koje su činjenice kada je reč o Srbiji.
“Dakle, ovo je pre svega razgovor o evrointegracijama Srbije u skladu sa pregovaračkim okvirom i u skladu sa poglavljem 35. Tu treba biti krajnje precizan i u onom delu u kojem mi imamo obaveze u tome, a to je pravno-obavezujući sporazum i normalizacija odnosa na relaciji Beograd-Priština. To je ustvari početak pravih razgovora o tom pravno-obavezujućem sporazumu, tako treba ovo definisati“, objašnjava Milivojević.
Ono što je važno, ističe, jeste da je rezultat jučerašnjeg sastanka nastavak razgovora u okviru pristupnih pregovora.
“To je prva stvar, ja bih rekao da relaksira poziciju Srbije i obaveze po poglavlju 35 i stvara uslove za dinamičan napredak, da u narednom periodu otvorimo novi klaster. Treba podsetiti ljude da poglavlje 35 ima isti značaj kao poglavlja 23 i 24, ima suspenzivnu klauzulu, ako nema napretka, nema generalno napretka“, dodaje diplomata.
Druga stvar koja je važna, ističe Milivojević, jeste da nije bilo reči o statusnim pitanjima.
“Nema nikakve promene u statusnom smislu i Srbija nije preuzela nikakve obaveze u tom pogledu. Dakle, ostaje sve ono što je relevantno i za položaj Kosova i Metohije i u pogledu Ustava Srbije i u pogledu Rezolucije 1244. Dakle, to uopšte nije bila tema“, ukazuje Milivojević.
Treća stvar, dodaje diplomata, jeste da je prioritetno pitanje za Beograd bilo na dnevnom redu i da sada ima prioritet, a to je Zajednica srpskih opština.
“U suštini govorimo o pregovaračkom procesu Srbije i gorimo o mogućnosti napretka u tom procesu, i razgovoru o pitanjima koja su u funkciji tog napretka, a to je pitanje normalizacije na relaciji Beograd-Priština. Idemo u susret pravno-obavezujućem sporazumu. Ovaj predlog Evropske unije treba razumeti kao predlog za osnovu tog sporazuma i to je suština tog predloga. Sad se razgovaralo o elementima tog sporazuma, pri čemu je za njegovu punu primenu i njegovu punu verifikaciju potrebna saglasnost dve strane“, napominje Milivojević.
Na šta se Srbija obavezala
Upitan čime se Srbija obavezala ako nema formalnog potpisa, diplomata objašnjava da se obavezala da nastavi razgovore o normalizaciji na osnovu plana, i na taj način dala do znanja da ostaje na Evropskom putu.
“Srbija u narednom periodu neće ulaziti u suštinu bilo kog ozbiljnog pitanja dok se pitanje Zajednice srpskih opština ne reši. Ono što je za nas važno jeste da je to pitanje dobilo prioritet, i drugo, da se oslanja na ono što je ranije dogovoreno, vrlo precizno, dakle na sporazume iz 2013. i 2015, uz još dva dodatna“, zaključuje Milivojević.
Preuzmite android aplikaciju.
