Дијалог у Охриду, када је реч о Београду, пре свега је био разговор о евроинтеграцијама Србије у складу са преговарачким оквиром, каже за РТС бивши дипломата Зоран Миливојевић. Истиче да ЗСО сада има приоритет, и да није било речи о статусним питањима. Нема никакве промене у статусном смислу и Србија није преузела никакве обавезе у том погледу, указује Миливојевић.
Бивши дипломата Зоран Миливојевић рекао је у Дневнику РТС-а, поводом дијалога у Охриду, да треба имати у виду пар ствари које су чињенице када је реч о Србији.
“Дакле, ово је пре свега разговор о евроинтеграцијама Србије у складу са преговарачким оквиром и у складу са поглављем 35. Ту треба бити крајње прецизан и у оном делу у којем ми имамо обавезе у томе, а то је правно-обавезујући споразум и нормализација односа на релацији Београд-Приштина. То је уствари почетак правих разговора о том правно-обавезујућем споразуму, тако треба ово дефинисати“, објашњава Миливојевић.
Оно што је важно, истиче, јесте да је резултат јучерашњег састанка наставак разговора у оквиру приступних преговора.
“То је прва ствар, ја бих рекао да релаксира позицију Србије и обавезе по поглављу 35 и ствара услове за динамичан напредак, да у наредном периоду отворимо нови кластер. Треба подсетити људе да поглавље 35 има исти значај као поглавља 23 и 24, има суспензивну клаузулу, ако нема напретка, нема генерално напретка“, додаје дипломата.
Друга ствар која је важна, истиче Миливојевић, јесте да није било речи о статусним питањима.
“Нема никакве промене у статусном смислу и Србија није преузела никакве обавезе у том погледу. Дакле, остаје све оно што је релевантно и за положај Косова и Метохије и у погледу Устава Србије и у погледу Резолуције 1244. Дакле, то уопште није била тема“, указује Миливојевић.
Трећа ствар, додаје дипломата, јесте да је приоритетно питање за Београд било на дневном реду и да сада има приоритет, а то је Заједница српских општина.
“У суштини говоримо о преговарачком процесу Србије и горимо о могућности напретка у том процесу, и разговору о питањима која су у функцији тог напретка, а то је питање нормализације на релацији Београд-Приштина. Идемо у сусрет правно-обавезујућем споразуму. Овај предлог Европске уније треба разумети као предлог за основу тог споразума и то је суштина тог предлога. Сад се разговарало о елементима тог споразума, при чему је за његову пуну примену и његову пуну верификацију потребна сагласност две стране“, напомиње Миливојевић.
На шта се Србија обавезала
Упитан чиме се Србија обавезала ако нема формалног потписа, дипломата објашњава да се обавезала да настави разговоре о нормализацији на основу плана, и на тај начин дала до знања да остаје на Европском путу.
“Србија у наредном периоду неће улазити у суштину било ког озбиљног питања док се питање Заједнице српских општина не реши. Оно што је за нас важно јесте да је то питање добило приоритет, и друго, да се ослања на оно што је раније договорено, врло прецизно, дакле на споразуме из 2013. и 2015, уз још два додатна“, закључује Миливојевић.
Преузмите андроид апликацију.
